Nemačka odustala od uklanjanja reči ‘rasa’ iz svog Ustava

Poslaničke grupe socijaldemokrata nemačkog kancelara Olafa Šolca (Scholz), Zelenih i liberala, koje su pokrenule tu inicijativu ukljanjanja reči, odustale su od toga posle stava predsednika Centralnog saveta Jevreja Jozefa Šustera (Josef Schuster), dodali su isti izvori, koji su potvrdili ranije informacije u medijima.

Šuster se izjasnio da se protivi brisanju reči „rasa“ koja, prema njegovim rečima, podseća i na progon i ubistva miliona ljudi, „pre svega Jevreja“.

U nemačkom Ustavu iz 1949. godine u članu 3 piše da „niko ne sme biti diskriminisan ili privilegovan zbog svog pola, porekla, rase, jezika, verskih ili političkih uverenja“.

Cilj nikada nije bio da se „potpuno ukloni koncept, već da se zameni“ manje konotiranim ekvivalentom, naveli su isti izvori.

Ali ova zamena, koja bi inače zahtevala dvotrećinsku većinu glasova u parlamentu, takođe se pokazala komplikovanom na zakonskom nivou.

Pokretači inicijative su radili na formulaciji koja garantuje „isti nivo zaštite“, ali nije pronađen „ekvivalent“ pomenute reči.

Portparol Ministarstva pravde nije reagovalo na informaciju, ali su reagovali konzervativci koji su pozdravili odluku o odustajanju povlačenja reči „rasa“ iz Ustava.

Debata o toj temi već dugo traje u Nemačkoj. Ponovo se pojavila 2020. godine, posle antirasističke mobilizacije u SAD i širom sveta, nakon smrti afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd), kojeg je ubio beli policajac.

Izraz „rasa“ je kritikovan jer indirektno implicira postojanje različitih ljudskih bića.

Vicekancelar Robert Habek (Habeck) je 2021. godine, tada lider Zelenih, potpisao kolumnu u kojoj se zalagao za uklanjanje reči „rasa“.

„Ne postoje ‘rase’. Postoje ljudska bića“, napisao je tada Habek.