Ishod izbora u Nemačkoj pružio je ključnu lekciju Evropskoj uniji: čak i zemlja koja je bila kamen temeljac EU usled krize nije imuna na političku fragmentaciju i polarizaciju.
Iako će kancelarka Angela Merkel skoro sigurno dobiti četvrti mandat, njena vlada će verovatno biti znatno slabija nego tri koje su joj prethodile.
U Bundestagu će sada biti šest poslaničkih grupa, u poređenju sa tri koliko je bilo u prethodnom mandatu. Hrišćansko-demokratska unija (CDU), stranka desnog centra Angele Merkel, dobila je 33 odsto glasova, što je najgori rezultat od 1949, iako je to i dalje dovoljno da im obezbedi najviše mesta u parlamentu. Socijaldemokratska partija levog centra (SPD) – druga po veličini stranka u Nemačkoj i deo prethodne vladajuće koalicije – takođe je osvojila najmanje glasova od kraja Drugog svetskog rata, sa samo 20,5 odsto. U međuvremenu, populistička Alternativa za Nemačku (AfD) je osvojila 12,6 odsto, čime je ova antievropska, proruska i čvrsto ksenofobična stranka postala prva krajnje desničarska stranka koja je ušla u Bundestag u poslednjih gotovo 60 godina. A SPD je objavila da odustaje od vlasti, obećavši da će vreme do narednih izbora provesti u opoziciji.
U tom kontekstu, vrlo je verovatno da će Nemačkom vladati takozvana Jamajka koalicija, nazvana tako po bojama stranaka – crne CDU, Zelenih i žutih Slobodnih demokrata (FDP) – koje će je činiti. Ali takva koalicija će biti nestabilna, zbog različitih stavova stranaka po pitanju spoljne politike. Slično tome, opozicija predvođena SPD-om će biti ometena dubokim podelama. Zapravo, nije verovatno da će se oni složiti oko bilo kojeg pitanja sa svojim opozicionim kolegama iz AfD-a. SPD se ne zauzima za iste vrednosti kao AfD, koja je već objavila da će njen glavni cilj biti da zasipa druge stranke populističkim i nacionalističkim izjavama. Usled toga, decenijama stare norme pristojnosti i kolegijalnosti u parlamentu će biti ugrožene. S obzirom na centralnu ulogu Bundestaga u oblikovanju nemačke politike prema Evropskoj uniji, to bi moglo da oslabi mogućnost vlade Merkelove da obezbedi vrstu liderstva koja je Evropi sada potrebna.
Budimo sigurni, ima i nekih dobrih vesti. Pobeda CDU, koliko god slaba, pruža elemente kontinuiteta na kojima se može graditi dalje. Brza odluka Merkelove da preuzme odgovornost za formiranje održive koalicije u vladi znači da će njena posvećenost očuvanju EU i njena čvrsta odbrana demokratije i zapadnih vrednosti nastaviti da budu vodeći u kreiranju nemačke politike. Umerenost, stabilnost, i međunarodna otvorenost će ostati slogani Nemačke, bez obzira koliko ružnu retoriku prosipa AfD.
Ali, kada se govori o akciji po pitanju međunarodnih izazova, partneri Nemačke će morati da budu strpljivi. Iako se očekuje da će Merkel blisko sarađivati sa francuskim proevropskim predsednikom Emanuelom Makronom na formiranju novog modela EU integracija za postbregzitovsko doba, verovatno je da ona to neće učiniti odmah. Samo formiranje koalicije – a posebno konzervativno-liberalno-zelene koalicije – će trajati mesecima. Izbori u Donjoj Saksoniji narednog meseca, gde je AfD dobila veliku podršku, dodaće tome još jedan element neizvesnosti. Čak i nakon tih izbora, možda neće biti lako da se dođe do kompromisa. Bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) – sestrinska stranka CDU – će se suočiti sa izborima sledeće jeseni. Osetivši vruć dah AfD-a na svom vratu, CSU je već zaoštrio kritike prema imigracionoj politici Angele Merkel, i verovatno je da će pokušati da poguraju kancelarku još više nadesno tokom naredne godine.
Možda najproblematičnije pitanje za koalicione stranke biće evrozona. Stavovi FDP-a i Zelenih su suprotstavljeni na tom polju, naročito kada je reč o udruženom upravljanju krizom, zajedničkim mehanizmima za osiguranje i fiskalnoj politici. Ali ova borba za pronalaženje zajedničkog jezika mogla bi da se pokaže korisnom za EU, dok njeni lideri pokušavaju da postignu ravnotežu između odgovornosti vlada zemalja članica i institucija evrozone koje su neophodne da bi monetarna unija efikasno funkcionisala.
Može se ispostaviti da će nemačkim koalicionim strankama – a da ne pominjemo francusku i nemačku vladu – biti lakše da stvore novi okvir za bilateralnu i evropsku bezbednosnu saradnju. Ankete pokazuju da zabrinutost zbog terorizma i unutrašnje bezbednosti nadilazi strah od imigracije. Ako ovi hitni problemi budu rešavani na evropskom nivou, kao što je Merkel nagovestila u svojoj pobedničkoj izjavi, podrška Evropi bi mogla da pomogne da se povrate oni nezadovoljni glasači koji su svoje glasačke listiće namenili AfD-u.
Kakva god da se vlada oformi u Nemačkoj u sedmicama koje predstoje, njeni lideri će morati više da se potrude da objasne svoje političke izbore i građanima i međunarodnim partnerima podjednako. Sa AfD-om u Bundestagu, nemačka javnost će biti izložena radikalnijim pozicijama na polju spoljnih poslova – od liderstva EU do odnosa sa Rusijom – nego što je to bio slučaj generaciju unazad. Dok je nemački centar na svojoj poziciji, njegov konsenzus će biti na probi.
Autorka je direktorka nemačkog Saveta za spoljne odnose (DGAP)
Copyright: Project Syndicate, 2017.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
