Nemačka pod pritiskom da zatvori Ruski dom u Berlinu: Kulturno dobro ili špijunsko središte?

Takođe u prostorijama Ruskog kulturnog centra nalazi bioskop u kome se prikazuju epizode ​​sovjetske televizijske komedije Manjunja.

Dole postoji čak i turistička agencija za Ruse koji su toliko nostalgični za domovinom da bi radije samo rezervisali let kući.

Za autsajdere, to može izgledati kao obično mesto susreta ruskih iseljenika, piše britanski Telegraf.

Ali nemačke vlasti su pod sve većim pritiskom da zatvore Ruski dom, zbog zabrinutosti da je to samo paravan za špijune Kremlja i u propagandne svrhe.

Visoka ličnost nemačke opozicione stranke CDU upozorila je da je centar paravan za „totalitarnu“ propagandu i sumnja da bi mogao da izbegava sankcije EU uvedene nakon invazije na Ukrajinu.

Pored toga, mogao bi da posluži kao „središte“ za ruske agente prema Roderihu Kizeveteru, portparolu CDU-a za prevenciju kriza i bivšem oficiru Bundesvera.

„S obzirom na ruske imperijalne težnje i totalitarnu orijentaciju, ruske kulturne institucije se uvek moraju smatrati političkim instrumentom“, rekao je Kizeveter za Telegraf.

„Upravo zbog toga sve proruske kulturne institucije treba pomno istražiti i, ako je potrebno, zatvoriti“.

„Ruski dom je dugo služio kao produžena ruka Kremlja, šireći dezinformacije i propagandu. Poznata su i sumnja na kršenje sankcija“.

Upitan da li vlada kancelara Olafa Šolca preduzima dovoljno akcija da reši te zabrinutosti, on je rekao: „Ne, nikako. Pravno je apsolutno moguće zatvoriti Ruski dom“.

Takođe je primetio: „Ruskim domom upravlja vladina agencija Rossotrudničestvo, koja se smatra krovnom organizacijom za mrežu ruskih sunarodnika i agenata.

S tim u vezi, očigledna je optužba da dom može poslužiti i kao središte za špijunske aktivnosti ili aktivnosti agenata.”

Ranije ove nedelje, The Telegraph je posetio Ruski dom, koji se nalazi između robnih kuća i suvenirnica na Fridrihštrase, užurbanom bulevaru u centru grada.

Posetioci su uglavnom ruski iseljenici

Knjižara na ruskom jeziku, koja nudi prevode knjiga o Hariju Poteru i američkih Marvel stripova, nalazi se u istim prostorijama.

Zgrada od stakla i betona ima obezbeđenje i detektor metala postavljene na ulazu i otvorena je za javnost.

Ali činilo se da su ogromna većina njegovih kupaca ruski iseljenici koji traže udobnost ruske hrane i knjiga, a ne turisti ili Nemci.

Čini se da Ruski dom vodi računa da izbegne bilo kakvo prikazivanje političkog sadržaja, nakon skandala u oktobru 2022. kada je centar prikazao film o holokaustu koji prikazuje Ukrajince kao naciste, ponavljajući ratnu propagandu Vladimira Putina protiv Kijeva.

Portparol nemačke spoljne kancelarije rekao je: „Na podsticaj nemačke savezne vlade, operativna organizacija Ruskog doma je sankcionisana širom EU od 21. jula 2022.“

„Zamrznuta su sva sredstva koja se nalaze u EU za operativnu organizaciju Rossotrudničestvo.

Pored toga, uvedena je sveobuhvatna zabrana stavljanja sredstava na raspolaganje, što znači da pravna lica EU ne smeju direktno ili indirektno da stave na raspolaganje ekonomske resurse ili finansijska sredstva organizaciji ili njenim povezanim licima.

Nemačka  „glavna meta“ ruskog špijuniranja

Obraćajući se novinaru ranije ove godine, Pavel Izvolski, direktor Ruskog doma, rekao je da ne zna zašto su uvedene sankcije EU agenciji koja je kontrolisala njegov centar.

„Ne znam zašto je Rossotrudničestvo pod sankcijama. To je bila odluka Brisela i EU.

Za mene je to bilo veliko iznenađenje. Postoji mnogo ministarstava ruske vlade. Zašto su sankcionisali nas, a ne Ministarstvo odbrane? Ja to ne razumem.”

Nemačka je jedan od najvećih finansijskih pristalica Ukrajine, izdvajajući 21 milijardu funti za krizno finansiranje i oružje, kao što su tenkovi Leopard, borbena vozila pešadije i sistemi protivvazdušne odbrane Patriot.

Prestala je sa slanjem moćnih raketa Taurus dugog dometa u Ukrajinu jer je Šolc zabrinut da bi to moglo da izazove veliku odmazdu Putina protiv Nemačke, koja nema sopstveni program nuklearnog oružja.

Šefovi nemačkih obaveštajnih službi upozorili su da su decenije slabe bezbednosti i proruskog raspoloženja na bivšem komunističkom istoku učinili njihovu zemlju glavnom metom ruskog špijuniranja i sabotaže.

Ranije ovog meseca, Nemačka i Sjedinjene Države su navodno osujetile zaveru za ubistvo Armina Papergera, izvršnog direktora Rajnmetala, nemačke kompanije za oružje koja pruža podršku ukrajinskoj vojsci.

Nemačke vlasti su u aprilu uhapsile dvojicu nemačko-ruskih državljana zbog sumnje da su planirali sabotiranje američkih vojnih lokacija u Bavarskoj, koje takođe pružaju pomoć Ukrajini.