Nemačka politika prema Izraelu: Uticaj na jugoistočnu Aziju

Gaza je oko 7.600 kilometara udaljena od Kuala Lumpura, glavnog grada Malezije. Ali, rat na Bliskom istoku bio je centralna tema političkih razgovora koje je Analena Berbok tamo vodila sa svojim malezijskim kolegom Mohamadom Hasanom. Berbok je bila prva nemačka ministarka spoljnih poslova koja je posetila Maleziju, nakon 2005. godine kada je tamo bio Jozef Fišer.

Motiv je bio: bolje razumeti perspektivu te pretežno muslimanske zemlje o ratu na Bliskom istoku. I objasniti nemački pogled na sukob. „Najmlađi talac je upravo napunio godinu dana“, rekla je Berbok nemačkim novinarima nakon susreta s Hasanom. Ljudi ovde, dodala je, ne znaju da Hamas već duže od tri meseca drži izraelske taoce. Od Hamasovog napada na Izrael 7. oktobra 2023. više od 130 talaca još uvek je u zarobljeništvu te terorističke milicije.

Malezija nema diplomatske odnose sa Izraelom. Tamošnja Vlada podržava tužbu Južnoafričke Republike za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde i nije se distancirala od terorizma Hamasa. U Kuala Lumpuru se militantni islamistički pokret, koji zemlje poput Nemačke klasifikuju kao terorističku organizaciju, smatra legalnom organizacijom otpora. Navodno je premijer Anvar Ibrahim lično u bliskom kontaktu s liderima Hamasa.

Okončati patnje na svim stranama

Pogledi Nemačka i Malezija na ono što se događa između Izraela i Palestinaca su, dakle, dijametralno suprotni. Zato Nemačka mora jasno da stavi do znanja zemljama s muslimanskom većinom „da je Izrael najbliži saveznik Nemačke na Bliskom i Srednjem istoku“, kaže za DW Jirgen Hart, poslanik Bundestaga iz redova opozicionih Demohrišćana.

Ministarka Berbok je tokom čitavog putovanja pokušavala da objasni da Nemačka, s jedne strane, podržava pravo Izraela na postojanje i na obranu, ali da sa druge želi i da patnja prestane, da Izrael deluje uzdržano i da zašti palestinske civile.

U jugoistočnoj Aziji, šefica nemačke diplomatije izvestila je o onome što je upravo čula od ljudi koje je prethodno srela na Bliskom istoku: izraelskih rođaka Hamasovih talaca, egipatskih lekara koji leče palestinske civile iz Gaze, palestinskih žrtava nasilja jevrejskih doseljenika sa Zapadne obale i humanitaraca UN na egipatskoj strani graničnog prelaza Rafa s Gazom koji kažu da pomoć ljudima ne stiže dovoljno brzo.

Jugoistočna Azija se ne može zaobići

Ipak, važnost rata između Izraela i Gaze za odnose Nemačke sa azijskim zemljama – čak i sa zemljama s muslimanskom većinom poput Malezije – ne bi trebalo preceniti, kaže za DW Feliks Hajduk, stručnjak za Aziju u nemačkom trustu mozgova Fondacija za nauku i politiku (SWP).

Previše je drugih tema na dnevnom redu. Tako je, recimo, Malezija najvažniji trgovinski partner Nemačke u regionu. Jugoistočna Azija kao celina ima veliki geopolitički i ekonomski značaj za Nemačku. Strateški gledano, taj region se ne može zaobići. „Ona se nalazi u centru indo-pacifičkog regiona“, kaže Hajduk, regiona „koji kreatori nemačke spoljne politike vide kao centar globalnog ekonomskog rasta u 21. veku – i gde se sučeljavaju globalni rivali, SAD i Kina“.

Nemačka je decenijama prvenstveno gledala na Kinu kao na svog najvažnijeg ekonomskog partnera u regionu, a sada „pokušava da proširi svoj horizont“, kaže Hajduk.

Pritom slično opredeljenje ima i većina država jugoistočne Azije. One žele da se zaštite od posledica sve većeg kinesko-američkog nadmetanja i sve više usmeravaju svoju pažnju na druge regione širom sveta, poput Evrope – a tu na najveću evropsku privredu, Nemačku.

Glavne teme: Kina, trgovina, investicije

Kao da to naglašavaju, Filipini su Analenu Berbok dočekali ogromnim plakatima s njenim imenom i fotografijom na svim mestima koje je posetila. I tu je Berbok bila prva nemačka ministarka u poseti nakon 12 godina.

U Manili Berbok nije imala problem s objašnjavanjem nemačkog stava prema Izraelu. Filipini, dugogodišnji saveznik SAD u regionu, oštro su osudili Hamasove napade i jasno naglasili pravo Izraela na samoodbranu.

Razgovori s njenim filipinskim kolegom Enrikeom Manalom pre svega su se vrteli oko najvažnijeg bezbednosnog pitanja za sve manje zemlje u regionu: agresivnog ponašanja Kine u Južnom kineskom moru.

U tom kontekstu, Berbok je u glavnom gradu, Manili, najavila novu pomoć filipinskoj obalskoj straži i pozvala Kinu da prestane sa svojom politikom širenja uticaja i da se pridržava međunarodnog prava. „Takva nastojanja Pekinga nisu obuhvaćena međunarodnim pravom“, naglasila je Berbok. Kina je na to brzo reagovala tražeći od trećih zemalja da se ne mešaju u regionalna pitanja.

Spor oko potencijalnih ili postojećih razlika u proceni sukoba Izraela i Gaze je na retoričkom nivou i nema stvarnog uticaja na bilateralne odnose, ocenjuje Hajduk.

Nemačka vlada prije svega bi trebalo da se u dijalogu sa zemljama jugoistočne Azije koncentriše na pitanja trgovine i ekonomskih odnosa, smatra opozicioni poslanik CDU i stručnjak te stranke za spoljnu politiku Jirgen Hart. On međutim napominje da se Berbok (Zeleni) time nije dovoljno bavila.

Prema Hartovom mišljenju, veoma je važno biti čest gost u regionu, jer je „to deo sveta u kojem se uspostavljanjem ličnih kontakata obavlja pola posla“. On ujedno naglašava da „kreatori spoljne politike u regionu imaju veoma, veoma realan i pragmatičan pristup tome kako se ponašati u međunarodnim odnosima.“ Izrael, Rusija i Ukrajina za njih su samo sporedne teme, a sve se vrti oko Kine i pitanja trgovine i ulaganja.