Nemačka povukla poslednje vojnike iz Avganistana

Nemački vojnici su odleteli iz severnog grada Mazara, čime je okončana gotovo 20-godišnja misija ove zemlje u Avganistanu.

Kako navodi Dojče vele, u ovom kontingentu su se nalazili i članovi specijalnih KSK snaga, čiji je zadatak bio da osiguraju kampove tokom odlaska.

„Ovim je obeležen kraj istorijskog poglavlja – intenzivnog raspoređivanja snaga koje nas je oblikovalo i predstavljalo izazov za nas“, napisala je nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer na Tviteru i zahvalila vojnicima što su ispunjavali svoje dužnosti u Avganistanu „profesionalno i sa ubeđenjem“.

Nemačke oružane snage su takođe potvrdile povlačenje, navodeći da su „poslednji vojnici napustili Avganistan“.

Njihov stari kamp biće predat avganistanskim trupama pošto Nemačka završava sa učešćem u NATO misiji „Odlučna podrška“.

Po sletanju u Nemačku, vojnici su obavezni na dve nedelje karantina kako bi se sprečilo širenje visoko zarazne Delta varijante virusa korona.

Prema navodima lista Špigel, bar jedan nemački vojnik je zaražen tom varijantom ranije ovog meseca.

Nemačka je rasporedila svoje snage u Avganistanu nakon smrtonosnih napada koje je Al kaida izvela na SAD 11. septembra 2001.

Prvi vojnici su stigli u Kabul u januaru 2002.

U ranoj fazi misije, nemačkim vojnicima je rečeno da je cilj njihovog prisustva stabilizacija zemlje, a ne borba protiv Talibana.

Više od 150.000 nemačkih vojnika je bilo stacionirano u Avganistanu tokom godina, a mnogi od njih su služili više nego jednom.

Do kraja 2020, navodi Dojče vele, raspoređivanje vojske u Avganistanu je nemačke poreske obveznike koštalo oko 12,5 miliona evra, a tokom misije, koja je trajala skoro 20 godina, poginulo je 59 nemačkih vojnika.

To je bilo najduže, najskuplje i najkrvavije raspoređivanje nemačke vojske od Drugog svetskog rata.

Prema podacima UN, tokom konflikta u Avganistanu poginulo je više od 39.000 civila od 2009. godine.

Iako su većinu njih ubili Talibani, međunarodne snage su takođe izazivale civilne žrtve, naročito tokom vazdušnih napada.

Od početka misije poginula su 2.442 američka vojnika.

General vojske SAD Skot Miler upozorio je juče da postoji rizik da u Avganistanu izbije građanski rat pošto se i poslednje američke trupe povuku iz zemlje, za šta je rok 11. septembar.

Borbe su se pojačale od kada je počelo povlačenje američkih vojnika prošlog meseca, a Talibani osvajaju velike delove teritorije.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, general Miler je naglasio da bi Avganistan mogao da se suoči sa „veoma teškim vremenima“ ako njegovo liderstvo ne bude moglo da se ujedini kada se povuku sve međunarodne trupe.

Miler, koji predvodi američku misiju u Avganistanu, ovo je izjavio samo nekoliko dana nakon što su UN upozorile na „kobni scenario“ zbog toga što su Talibani zauzeli brojne oblasti.

U izveštaju UN se navodi da su pobunjenici od maja preuzeli kontrolu nad preko 50 od 370 distrikta, okruživši mnoge gradove, i da se približavaju Kabulu.

On je optužio Talibane da nisu smanjili nivo nasilja u skladu sa sporazumom koji je postignut sa SAD i nije isključio mogućnost da će američke snage izvoditi vazdušne napade protiv njih.

Stručnjaci smatraju da su militanti ohrabreni činjenicom da će SAD uskoro povući sve preostale vojnike iz Avganistana.

Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa je najavila da će povlačenje biti završeno do maja ove godine, ali njegov naslednik, Džozef Bajden, ovaj rok je produžio do 11. septembra, kada se obeležava 20 godina od napada koji su doveli do konflikta.

Tokom sastanka sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem prošlog petka, Bajden je obećao „održivo“ partnerstvo između zemalja.

Međutim, nije nagovestio da će biti bilo kakvih izmena u planu povlačenja zbog najnovijih napada Talibana. „Avganistanci će morati sami da odlučuju o svojoj budućnosti“, rekao je Bajden.