foto EPA-EFE/OLIVIER HOSLETUoči evropskih izbora obeleženih navodnim ruskim uticajem i drugim skandalima, neke članice EU predvođene Nemačkom usprotivile su se predloženom zakonu koji treba da donese veću transparentnost finansiranja iz inostranstva.
Predlog će verovatno biti vraćen na doradu u novu Evropsku komisiju, koja će biti formirana kasnije ove godine.
Evropska komisija u decembru je predstavila nacrt zakona čiji je cilj da se poveća transparentnost stranog finansiranja nevladinih organizacija, grupa za lobiranje, konsultanata i drugih koji obavljaju „aktivnosti zastupanja interesa“ u ime zemalja koje nisu članice EU.
Predlog je stigao posle afere Katargejt u Evropskom parlamentu 2022. Tada su poslanici optuženi za primanje mita od Katara i Maroka preko grupe za ljudska prava koju je osnovao bivši evropolsanik a koji je postao lobista.
Ambasadori EU, uključujući Nemačke, Poljske i Mađarske, na nedavnom sastanku tražili su izmene i nekoliko članica nije želelo da se nastavi sa predlogom u ovoj fazi, rekli su upućeni za Fajnenšel tajms.
Jedan visoki diplomata EU rekao je da predlog predstavlja dilemu za blok.
„Šema koja bi mogla dobro da funckioniše u liberalnoj demokratiji – sa vladom koja ohrabruje i ceni doprinos civilnog društva, lako bi mogla da bude zloupotrebljena od strane neliberalnih demokrata/autokrata“, rekao je taj diplomata za britanski dnevnik.
Dodao je da EU mora da nađe način da onemogući takav scenario.
„To izlaže EU optužbama za licemerje. Kritikujemo vlade poput gruzijske zbog usvajanja zakona o stranom uticaju, a razgovaramo o nečemu što ćemo i sami smatrati sličnim“, rekao je drugi diplomata.
Predlogom Komisije organizacijama bi bilo naloženo da prijave za koju zemlju rade i šta rade, kao i koliko novca dobijaju godišnje.
Organizacije bi takođe morale da vode evidenciju aktivnosti. Oni koji se ne pridržavaju pravila, mogli bi da budu kažnjeni.
Transparensi internešenel i druge nevladine organizacije kritikovale su predlog i kažu da pokriva samo finasiranje iz stranih vlada a ne svako državno finansiranje, uključujući iz evropskih prestonica. One kažu da bi to moglo da vodi stigmatizaciji.
Komisija brani zakon kao neophodan i kaže da trenutno ne postoji centralni registar finansiranja od strane vlada iz inostranstva. To otežava procenu koja bi organizacija mogla da bude paravan za operacije uticaja iz inostranstva.
Portparol Evropske komisije rekao je da se predloženi zakon „veoma razlikuje od nacionalnih zakona koji se često nazivaju ‘zakonima o stranim agentima’ preovlađujućim u drugim zemljma“.
„Predlog EU nema za cilj restrikcije ili zabrane ali postavlja zahteve u vezi transparentosti. kako bi informacije o takvim aktivnostima zastupanja interesa postale javne“, rekao je portparol Komisije, preneo je Fajnenšel tajms.
O novom zakonu ministri EU trebalo bi da raspravljaju ovog meseca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
