Nemačka prestaje da finansira crkve?

I to iako su se protiv toga pobunile nemačke pokrajinee. Vladajući zato nameravaju da reformu sprovedu tako da nije potrebna saglasnost Bundesrata, veća u kojem su zastupljene pokrajine.

„Blokada pokrajina nažalost primorava koaliciju na ovakav potez“, rekla je liberalna poslanica Sandra Bubendorfer-Liht za agenciju dpa.

Pogrešno je, rekla je ona, još „decenijama ili vekovima“ čekati na ovu reformu.

Crkve inkasiraju više od pola milijarde evra godišnje

Zvanično, Katolička i Evangelistička crkva u Nemačkoj dobijaju budžetski novac zbog nacionalizacije crkava i manastira u 19. veku kad je jačao proces sekularizacije.

Taj novac im isplaćuju pokrajine – sve osim Hamburga i Bremena.

Suma je poslednjih godina u celoj Nemačkoj narasla na 550 miliona evra godišnje.

Time, kako piše javni servis ARD, na crkve odlazi i novac poreskih obveznika koji nemaju ništa sa tim verskim zajednicama.

Vernici pak imaju mogućnost da plaćaju takozvani crkveni porez koji se može razlikovati po pokrajinama, ali iznosi otprilike 9 odsto od poreza na prihod.

Recimo, vernik koji želi da plaća porez, a zarađuje 30.000 evra bruto godišnje, platiće za crkvu oko 350 evra u godini.

Tako svaka od dve velike crkve dolazi do lavovskog dela svojih prihoda – otprilike po šest milijardi evra godišnje.

Narod napušta crkvu

No, obe velike crkve, ali posebno Katolička koju prate i razni skandali, sve više kubure sa pastvom.

Prošle godine je 400.000 ljudi u Nemačkoj istupilo iz Katoličke crkve, godinu pre toga je otišlo njih više od pola miliona. I najveću protestanstku crkvu je prošle godine napustilo 380.000 ljudi.

U jednoj analizi Frankfurter algemajne cajtung piše da je, osim medijskih napisa o skandalima u crkvi, drugi mogući razlog što mlađe generacije ne osećaju povezanost sa crkvom čak i ako su krštene.

Krajem prošle godine je Katolička crkva zvanično brojala još 20,35 miliona vernika, a Evangelistička 18,56 miliona.

Time je ukupni broj njihovih vernika opao na manje od polovine stanovništva. U vreme ponovnog ujedinjenja Nemačke je taj udeo još bio oko 70 odsto.

Pokrajine se jogune

Sada vladajuća koalicija želi da sreže i državna davanja i za to će verovatno biti potreban poslednji finansijski špric koji će, po svemu sudeći, opet morati da plate pokrajine.

Vladajuća koalicija u Berlinu pak ima problem i sa pokrajinama koje vode političari njenih partija.

Tako je premijer Donje Saksonije, socijaldemokrata Štefan Vajl rekao da su pokrajine „vrlo jedinstvene“ u svom stavu. „Jedino mogu da savetujem (Vladu) da napusti ovaj plan.“

Vajlov glavni argument je da budžeti pokrajina trenutno ne dozvoljavaju da se crkvama isplati veća suma kojom bi se praktično raskinula obaveza daljeg finansiranja.