Nemačka preuzima predsedavanje G7

G7 čine SAD, Kanada, Japan, Francuska, Velika Britanija, Italija i Nemačka. Kada je grupa osnovana, 70-ih godina, ove zemlje su bile najjače industrijske nacije na svetu a privreda bila dominantna tema. Danas se „Grupa sedam“ najviše bavi glavnim političkim pitanjima, koja se mogu rešavati samo multilateralno, dakle zajednički.

Korona i klima

Veliki deo onoga o čemu se razgovaralo i pregovaralo tokom britanskog predsedavanja, moraće da se nastavi od januara i pod nemačkim predsedavanjem.

Pre svega suzbijanje pandemije korone: ministri zdravlja G7 sastali su se poslednji put krajem novembra. A juna, na samitu šefova država i vlada G7 u Lonodnu je dogovoreno da se zemljama u razvoju do kraja 2022. podeli  2,3 milijarde doza vakcina. Nemačka je drugi najveći donator u programu COVAX.

No, centralna tema nemačkog predsedavanja trebalo bi da bude – klimatska politika. Nemačka ministarka spoljnih poslova, Analena Berbok (Zeleni) jasno je to dala do znanja to na poslednjem samitu u Liverpulu. Klimatska kriza utiče na mir i bezbednost i to ne samo za Evropljane, već posebo za pogođene zemlje u razvoju.

„Mi možemo da se prepustimo iluziji da je Zapad ostrvo, ali i na njemu će nastaviti da raste nivo vode ako sada ne preduzmemo nešto“, kazala je Berbok. „Zbog toga ćemo zajedničko suočavanje sa klimatskom krizom učiniti jednim od glavnih težišta našeg predsjedavanja G7 tokom naredne godine.“

Međutim, bez Kine G7 ne bi mogla da zaustavi globalno zagrejavanje. „Kina je naš partner, partner G7“, naglasila je Berbok. Doduše, ona tu ne misli samo na klimu. Berbok dodaje kako se mnoga globalna pitanja mogu rešiti samo zajednički. No, odnos prema autoritarnom režimu u Pekingu je unutar G7 sve samo ne nesporan. Predsednik SAD Džozef Bajden zahteva stroži pristup.

Uključiti Kinu

Kina je definitivno konkurent i u „mnogim stvarima sistemski rival“, rekla je Berbok i naglasila: „Kooperacija je vrhovna zapovest u diplomatiji i međunarodnoj saradnji, ali zasnovana na poštovanju ljudskih prava i međunarodnih sporazuma“. Sa ovom „spoljnopolitičkom dilemom“ se mora nositi.

Ovako na to gleda i kancelar Olaf Šolc (SPD). „Našu politiku prema Kini moramo da vodimo prema Kini kakva ona realno jeste“, rekao je on u svojoj prvoj vladinoj izjavi u Bundestagu sredinom decembra. „Kritično stanje ljudskih prava“ i „kršenje univerzalnih normi“ treba nazvati „pravim imenom“. „To ne menja činjenicu da zemlja veličine i istorije Kine ima centralno mesto u na međunarodnoj sceni.“

Tokom nemačkog predsedavanja G7 postaće jasno da nemačka vlada, mnogo više nego ranije, spoljnu politiku želi da oblikuje u „konstruktivnom dijalogu“.

SAD – „najvažniji partner“

U formatu G7, međutim, to ne može bez SAD, to zna i kancelar. Sjedinjene Američke Države su „najvažniji partner“ u globalnoj konkurenciji, naglasio je Šolc u pomenutom vladinom saopštenju.

Partner od kojeg očekuje mnogo. „Sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom delim uverenje da bi liberalna demokratija svetu ponovo morala da dokaže da ima bolje, poštenije i pravednije odgovore na izazove 21. veka“, rekao je Šolc. To važi i za međusobni odnos dve zemlje. Vlada Nemačke će se ujek zalagati za multilateralnu saradnju i jačati njene institucije.

Takođe i u pogledu Rusije. Zemlje G7 su zapretile „masivnim konsekvencama“ u slučaju napada na Ukrajinu. Time se prvenstveno misli na ekonomske sankcije. „Svaka povreda teritorijalnog integriteta će skupo da košta i mi ćemo zajedno sa našim evropskim partnerima i našim transatlantskim saveznicima govoriti jednim glasom“, naglasio je Šolc a time i ponovio izjavu njegove prethodnice – Angele Merkel.

Bez obzira na to, Šolc želi da nastavi da insistira na pregovorima. Nemačka bi zbog svoje istorije morala da „bude spremna da još češće pokušava da dođe do dogovora, da se nađe izlaz iz spirale eskalacije“.

Ministar finansija Kristijan Lindner, koji će biti domaćin sastanka ministara finansija zemalja G7, takođe je najavio da je predsedavanje G7 „veliki međunarodni zadatak sa kojim se moramo odmah pozabaviti”. Isto planiraju i ministarstvo inostranih poslova i ministarstva za ekonomiju i zdravstvo.

Samit u Alpima i 166 miliona evra

Vrhunac nemačkog predsedavanja G7 je samit šefova država ili vlada od 26. do 28. juna u Dvorcu Elmau, kraj Garmiš Partenkirhena u Bavarskoj. Tamo je G7 samit održan i 2015.

Luksuzni hotel sa pet zvezdica, sa svojim velikim apartmanima za šefove država ili vlada, smešten je u teško pristupačnoj dolini. 2015. su svuda okolo izgrađeni putevi za policijska vozila, aerodrom i heliodrom.

Bavarski ministar unutrašnjih poslova procenjuje da će samit koštati oko 166 miliona evra. 90 odsto sredstava planirano je za obezbeđivanje samita, između ostalog i za kilometarsku bezbednosnu ogradu i komunikacione sisteme podržane satelitima. 2015. je u akciji obezbeđivanja samita učestvovalo 20.000 policajaca iz cele Nemačke. Od mesta na kojem se održavala konferencija napravljeno je malo utvrđenje. Manje od toga neće biti sigurno ni u junu 2022.