Nemačka šalje Geparde Ukrajini, ali da li su im oni dovoljni?

U četvrtak je nemačka Vlada dobila ubedljivu podršku parlamenta da šalje teško naoružanje u Ukrajinu. Bundestag je sa 586 glasova za, 100 protiv i 7 uzdržanih, izglasao da Nemačka treba da proširi isporuke.

To je bila zajednička politička akcija koalicije Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, te najveće opozicione stranke Demohrišćana. Protiv su bili iz Alternative za Nemačku i Levice.

Glasanje parlamenta nije obavezujuće za Vladu, ali se smatra političkom podrškom pošto je Berlin već odlučio da naoružava Ukrajinu teškom opremom.

Tenkovi iz starih skladišta

U centru pažnje je prethodnih dana protivvazdušni tenk Gepard koji već desetak godina nije u arsenalu Bundesvera, ali proizvođač, „Kras-Mafaj Vegman“ iz Minhena, ima na lageru još desetine komada. Sada su dobili dozvolu nemačkih vlasti da te tenkove izvezu u Ukrajinu.

Doduše, kako su Gepardi do sada skupljali paučinu, za njih se mora pribaviti municija. O tome se razgovara sa proizvođačima iz Brazila. Obuka ukrajinskih instruktora trebalo bi da se obavi na teritoriji Nemačke.

Vojni stručnjak Volfgang Rihter pita se u kakvom su stanju ti tenkovi, da li ima rezervnih delova i radarskih komponenti. „Tek tada može da počne obuka, pa isporuka. Dakle, to ne može za par dana već će verovatno trajati sedmicama“, kaže Rihter za nemački javni servis ARD.

Nemačka štampa je u sredu ocenila da je Berlin popustio pod pritiscima zapadnih partnera i pridružio se isporukama teškog oružja. Doduše, više defanzivnog – jer Gepard najpre služi odbrani od napada iz vazduha.

„Gepard je povoljan kad se borite protiv vazdušno nadmoćnog protivnika i hoćete da obezbedite kretanje kopnenih trupa tako da ne budu momentalno izložene udarima iz vazduha“, kaže o tome Rihter, inače bivši pukovnik nemačke armije. „To je sigurno velika prednost.“

Menjaža sa Slovenijom

Prema sudu ovog stručnjaka i mnogih drugih, za stanje na frontu je bitniji potez koji je Nemačka prethodno povukla: isporučiće Sloveniji tenkove tipa Kuna i Lisica (Nemci nazivaju tenkove po životinjskim vrstama), dok će Ljubljana proslediti Ukrajini sovjetske tenkove T-72. Prema pisanju lista Velt, ista ponuda iz Berlina je otišla u Prag.

Sovjetski tenkovi su dobro poznati ukrajinskoj vojsci te bi ova odmah mogla da ih koristi.

K tome je kancelar Olaf Šolc rekao da je nemačkoj vojnoj industriji naloženo da sastavi listu oružja koje se smesta može isporučiti Ukrajini, te da je o tome razgovarano sa Kijevom. Šolc je pomenuo minobacače dometa šest kilometara.

Nemačka bi trebalo da obuči Ukrajince da koriste samohodne haubice PzH 2000 koje su takođe minhenske proizvodnje, ali ih isporučuje Holandija. One imaju domet četrdeset kilometara.

Vlada u Berlinu je i pod pritiskom vojne industrije da odobri slanje što više teškog oružja. Tako su na stolu zahtevi diseldorfskog „Rajnmetala“ da isporuči 88 polovnih tenkova Leopard, i sto tenkova Kuna. Velt piše da je i „Kraus-Mafaj Vegman“ tražio da isporuči još sto samohodnih haubica.

Tim potezom se Nemačka pridružila drugim zapadnim zemljama koje su ranije počele da šalju teško naoružanje Ukrajini.

Ukrajincima treba još

„Videli smo važan zaokret pristupa naših međunarodnih partnera“, kaže za DW Jurij Sak, vojni savetnik ukrajinskog predsednika. „Treba nam teška artiljerija, trebaju nam tenkovi, protivvazdušne rakete, protivbrodske rakete. Sad smo počeli da dobijamo određene tipove tog naoružanja od naših međunarodnih partnera.“

On je povodom najave Berlina da će poslati tenkove tipa Gepard rekao da je sve to „i dalje nedovoljno“.

Od početka rata Nemačka je isporučila Ukrajini oko 2.500 protivvazdušnih projektila, 900 ručnih protivtenkovskih topova Pancerfaust, stotinu mitraljeza. Takođe je poslato 100.000 ručnih bombi, 2.000 mina, 5.300 eksplozivnih punjenja i više od šesnaest miliona metaka različitog kalibra.