Nemačka se uključuje u zaštitu plovnog puta u Crvenom moru?

Više nemačkih medija javlja da vlada u Berlinu preispituje mogućnost učešća u američkoj vojnoj akciji obezbeđivanja plovidbe u Crvenom moru.

„Prepoznali smo neophodnost delovanja i podržavamo pristup SAD“, citira minhenski dnevni list „Zidojče cajtung“ neimenovane izvore bliske vladi. Još se navodi da postoji principijelna spremnost za učešće, ali sada „moraju da se reše praktična i pravna pitanja“.

Hamburški nedeljnik „Špigel“ takođe se poziva na izvore bliske nemačkoj vladi tvrdeći da su državni sekretari nadležni za tu problematiku bili jedinstveni u oceni da bi Nemačka trebalo da postane deo vojne morske misije „Čuvar blagostanja“ (Operation Prosperity Guardian). Suzbijanje napada na trgovačke brodove je, prema tim izvorima, u bezbednosnom i privredno-političkom interesu Berlina.

Huti su u prethodnih nekoliko nedelja, posle eskalacije sukoba između Izraela i radikalno-islamističkog Hamasa, pojačali napade na trgovačke brodove. Sjedinjene Američke Države odgovorile su vojnom inicijativom.

Za učešće Bundesvera potreban je mandat

Trenutno su u toku konsultacije Evropske unije sa partnerima o tome kako će izgledati odgovor na napade Hutija, izjavio je jedan portparol Evropske komisije.

Pripadnik Hutija u Sani, u Jemenu

Vašington je već pokrenuo operaciju „Čuvar blagostanja“. „Ovo je međunarodni izazov, koji zahteva kolektivno delovanje“, rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin. Dodao je da u koaliciji učestvuju Velika Britanija, Bahrein, Kanada, Francuska, Italija, Holandija, Norveška i Sejšeli.

Nemačka bi morala da obezbedi mandat Bundestaga, pošto su oružani sukobi u takvoj misiji mogući, a u takvom slučaju misiju može da odobri samo nemački parlament. Osim toga, misija mora da bude pod okriljem Evropske unije, NATO ili Ujedinjenih nacija. Trenutno to nije slučaj. Postoji mogućnost da EU proširi svoju protivgusarsku misiju „Atlanta“ za zaštitu brodova u Crvenom moru. I Bundesver je bio deo te misije do 2022.

Neće ići brzo

Osim toga, moralo bi da se razjasni da li je nemačka ratna mornarica u mogućnosti da pošalje neke brodove – kratkoročno na raspolaganju joj ne stoji nijedan brod. Možda bi Nemačka najpre mogla da pošalje štapske oficire u misiju ili da razmisli o drugim oblicima učešća.

U Berlinu niko ne računa s brzim uključivanjem Bundesvera u misiju. Ministarstvo odbrane potvrdilo je da su Sjedinjene Američke Države uputile zahtev za učešće Bundesvera i da se on trenutno preispituje. „Špigel“ citira svoj izvor blizak vladi, prema kojem se intenzivno radi na ispunjavanju preduslova za nemačko učešće.

Predsedavajuća Odboru za odbranu Bundestaga, Mari-Agnes Štrak-Cimerman, inače političarka liberala (FDP), rekla je za „Zidojče cajtung“: „Nemačka je treća na svetu po obimu izvoza. Međunarodna trgovina se odvija uglavnom na svetskim morima, pa je time blokada te trgovine relevantna za sve nas, i svako će da oseti ako određeni proizvodi ili komponente ne stignu u Evropu.“

Hutiji će nastaviti s napadima

Hutiji u Jemenu su proglasili svoju solidarnost sa Hamasom u Pojasu Gaze, pa sve češće s dela obale Jemena koju kontrolišu napadaju brodove na plovnom putu. Međunarodna reakcija nije ih zabrinula. Njihov predstavnik Mohamed Abdelsalam je za „Al Džaziru“ rekao: „Što se tiče akcija na moru, one su u punom jeku. Možda neće proći ni dvanaest sati bez jedne akcije.“

I danas je javljeno da su napadnuti trgovački brodovi. Sve više kompanija izbegava rutu Crvenim morem i Sueckim kanalom, koji povezuje Sredozemlje i Crveno more, pa je najkraći plovni put između Evrope i Azije. Alternativni pravac – oko Afrike – produžava transportni put nekoliko dana.