Nemačka spoljna politika i 2025. u režimu krize

Najveći izazov je Donald Tramp. Budući predsednik SAD mogao bi da sruši mnogo toga što je bilo važno dosadašnjoj koaliciji u Berlinu pod vođstvom kancelara Olafa Šolca (SPD).

„Sada je jasno da više ne važi stara formula, prema kojoj možemo da se oslonimo na SAD po pitanju naše bezbednosti“, izjavio je Torsten Bener, direktor Globalnog instituta za javnu politiku u Berlinu, za DW.

„Tramp nije bio izuzetak od pravila, već nova norma, a četiri godine pod Bajdenom bile su poslednji trzaji starog transatlantizma.“

Nemačka mora da se pripremi za svet u kojem će „mnogo više sama doprinositi svojoj sigurnosti u Evropi, i to u situaciji kada na evropskom kontinentu imamo rat“.

Evropa da plaća, a SAD da šalju oružje za Ukrajinu

Promene bi mogle biti posebno primetne uratu u Ukrajini. Donald Tramp je nedavno ponovo izjavio da će „sigurno“ smanjiti podršku Ukrajini i zatražio je „hitno primirje“.

Šta to znači za Nemačku? Ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni)iznela je jasne stavove na Berlinskom forumu spoljne politike sredinom novembra: „Nemačka stoji uz Ukrajinu bez obzira na rezultat izbora u SAD. Ne može biti mirovnih pregovora bez Ukrajinaca.“

Ovo je bila reakcija na Trampove naznake da bi mogao da postigne dogovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o završetku rata u Ukrajini.

Da bi se to sprečilo, Torsten Bener predlaže: „Moramo ponuditi Trampovoj administraciji dogovor. To bi moglo izgledati ovako: Mi plaćamo za to da oni i dalje isporučuju vojnu opremu Ukrajini.“

Jer, Evropljani vojno ne mogu da nadoknade ono što su SAD pružile Ukrajini, ali finansijski mogu.

Za to i za bezbednost uopšte, smatra Bener, Nemačka mora da troši više novca, što je u uslovima napetog budžeta moguće samo uz nova zaduženja.

Nemačka i Evropa samo „posmatrači“ na Bliskom istoku

Drugo veliko spoljnopolitičko pitanje jeBliski istok. Pad sirijskog predsednika Bašara el Asada početkom decembra, nakon akcija različitih pobunjeničkih grupa, dodatno je zakomplikovao situaciju.

Radost zbog kraja vlasti koju su podržavali Rusija i Iran meša se sa zabrinutošću da bi islamisti mogli preuzeti kontrolu u Siriji i izazvati nove talase izbeglica ka Evropi.

Ali, prevrat u Siriji je samo najnoviji važan događaj u regionu.

Posle terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i izraelskih napada na pojas Gaze i Hezbolah na jugu Libana, nemačka vlada pokušala je da balansira.

S jedne strane, istakla je bezbednost Izraela kao deo nemačkog „državnog rezona“.

S druge strane, tokom svojih brojnih poseta regionu ministarka Analena Berbok zalagala se za prava Palestinaca i deeskalaciju.

„Balans nije bio savršen, ali bi bilo teško postupiti drugačije nego što je to do sada učinjeno“, kaže Hans-Jakob Šindler, stručnjak za Bliski istok iz organizacije Counter Extremism Project, za DW.

Posle mnogo godina angažovanja, cela EU se u međuvremenu znatno povukla iz bliskoistočnog konflikta. Posle 7. oktobra 2023. EU, uključujući Nemačku, „više nije imala značajnu ulogu u donošenju odluka“, rekao je Šindler.

„To je zaista bio američko-izraelski dijalog, a Evropljani su uglavnom bili posmatrači koji su davali komentare sa strane.

Kod budućeg američkog predsednika Trampa postavlja se pitanje „kako će, s jedne strane, spojiti svoju veoma proizraelsku poziciju sa ciljem okončanja sukoba”.

Ali jedno je za Šindlera izvesno: „Neće se razviti jača nemačka ili evropska pozicija koja će na bilo koji način uticati na ovaj sukob. Eventualno, u budućoj rekonstrukciji pojasa Gaze i južnog Libana, „naravno, može se ponovo pokušati pojačati evropska uloga aktivnim uključivanjem“.

Kina odbija „lekcije“ od Nemačke

Naravno, za spoljnu politiku poslednjih godina prvenstveno je odgovorna ministarka spoljnih poslova: Analena Berbok iz Zelenih.

Pre svega je želela da se rukovodi vrednostima. I sa važnim trgovinskim partnerima kao što je Kina, otvoreno je razgovarala o kršenju ljudskih prava.

Ovo joj je donelo optužbe na konferenciji za novinare sa tadašnjim kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom 2023: „Ono što Kini najmanje treba je učitelj sa Zapada“.

Torsten Bener iz Globalnog instituta za javnu politiku smatra da je teško sprovesti spoljnu politiku orijentisanu na vrednosti.

„Naravno da je dobro imati ambiciozan cilj kako ne biste lako upali u previše prljave realno-političke kompromise.

Ali mislim da u nekom sledećem koalicionom sporazumu gospođa Berbok ovaj cilj spoljne politike zasnovane na vrednostima možda više ne bi postavila na isti način“.
Unija ne bi donela značajne promene

Najpopularnija partija u anketama je CDU/CSU sa svojim kandidatom za kancelara Fridrihom Mercom.

Ipak, Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku smatra da se pod njegovom vladom spoljna politika ne bi značajno promenila:

„Ako pogledate šta CDU/CSU planiraju na planu spoljne politike, razlike nisu naročito velike. To pokazuje veliki konsenzus koji zapravo imamo o spoljnopolitičkim pitanjima u Nemačkoj. To je takođe stabilizujući faktor sada u ovoj vreme krize“.

U nemačkoj politici u međuvremenu postoji širok konsenzus da Nemačka mora da igra aktivniju ulogu u spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Nemački građani ne žele vodeću ulogu svoje zemlje

Međutim, stanovništvo očigledno misli drugačije.

U istraživanju koje je naručila Fondacija Korber ubrzo nakon američkih izbora i raspada berlinske koalicije, 73 odsto ispitanih reklo je da bi Nemačka trebalo više da ulaže u evropsku bezbednost.

Ali 58 odsto je bilo protiv toga da Nemačka preuzme vodeću ulogu Zapada ako se SAD povuku na međunarodnom planu.

Što se tiče NATO, u drugom istraživanju YouGov od sredine novembra, samo 33 odsto je reklo da Nemačka treba više da učestvuje u rukovodstvu NATO. Za podjednako jaku ulogu bilo je 41 odsto, za slabiju čak 16.

Izgleda da će nova nemačka vlada, bez obzira na to ko je predvodi, teško ubediti građane da prihvate veću odgovornost Nemačke u spoljnoj politici.