Nemačka štampa: Između Srbije i Kosova vlada „hladni mir“

„U prošlosti su odnosi između zemalja koje je kancelar posetio bili doslovno ubitačno komplikovani“, piše Velt am zontag (WaS). Kancelar Olaf Šolc je zato posebno poklonio pažnju Kosovu, želeći da ovoj zemlji veličine Hesena i sa 2 miliona ljudi „ulije novu nadu i veru“ u pristup EU. „Kosovo ima realnu šansu samo ako se svi trude da za to stvore uslovi, ali svi se ne trude – naprotiv. Obema zemljama, i Srbiji i Kosovu je zajedničko što žele da pristupe EU. Ali, tu prestaju sve sličnosti“, prepričava Šolvcove reči ovaj list, ukazujući da Srbija nikada nije priznala suverenitet Kosova i da „između ove dve zemlje vlada hladni mir“.

No, Šolcova izjava da je „nezamislivo da dve zemlje, koje se uzajamno ne priznaju, mogu postati članice EU“, nije u Beogradu izazvala smirivanje već ljutnju i zarepašćenost, konstatuje WaS. Vučiću je to bilo prvi put da od EU čuje da je potrebno međusobno priznanje‘ a Šolcu ‘nešto što je očigledno‘.“

„No,očigledno da je na Balkanu retko šta očiglendno“, rezonuje nemački list, napominjući da Kosovo ne priznaju ni Grčka, Rumunija, Slovačka, Španija i Kipar.

„Put Kosova u EU, kojem je priznat samo status ‚potencijalnog‘ kandidata, blokira se prvenstveno unutar EU, a o otvorenim pitanjima treba se raspravljati na samitu EU krajem juna. Kvantne skokove teško je očekivati, a kancelar se nada većem uspehu po pitanju Severne Makedonije“, zaključuje Velt am zontag.

Sada kreće priča i sa Kosovom i EU

Frankfurter algemeine cajtung (FAZ)  osvrće se na najavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija da će još tokom 2022 podneti molbu za učlanjenje njegove zemlje u EU. „To što se Kurti odlučio na ovaj korak koji jedva da ima šansu da uspe, povezan je sa posebnim okolnostima poslednjih nekoliko meseci ali i željom da prisili EU da se pozicionira. Računica je ova: Ako neko u Briselu i glavnim gradovima EU radije daje prednost ratom razorenoj Ukrajini ili državi Kavkaza nego Kosovu s prozapadno orjentisanim stanovništvom, onda neka to otvoreno kaže“

U članku FAZ-a ukazuje se i kako Kosovo „nije jedini problem u regionu, te da je da je „Šolcovo putovanje po Balkanu, koje sadržajno nije donelo ničeg novog, bilo puno problema“.

Novinar FAZ-a to ilustuje Šolcovovom poslednjom stanicom – posetom Sofiji, gde je nemačkom kancelaru „bugarski premijer Petkov jasno stavio do znanja da će Bugarska pod njegovim vođstvom nastaviti da ucenjuje Severnu Makedoniju“. Bugarska traži od Skoplja, navodi dalje FAZ, da „promeni Ustav i prizna postojanje bugarske manjine, koja nije izložena nikakvom progonu, kako bi povukla veto na pristupne pregovore Severne Makedonije“.

Istovremeno Bugarska ne namerava da napravi recipročan korak i u suprotnosti sa presudama Evropskog suda za ljudska prava, ne želi da prizna postojanje makedonske manjine u Bugarskoj.

Mora doći do pomaka

„Puno je premijera u regionu koji smatraju da mora doći do pomaka u procesu približavanja Evropkoj uniji, kako bi se ojačale prozapadne snage na Zapadnom Balkanu i delovalo protiv ruskog, odnosno kineskog uticaja. S tim u vezi se postavlja pitanje treba li na putu ka trenutno bezizglednom članstvu poduzeti realistične međukorake. Korake, koji su dovoljno atraktivni da ponovno zapale reformske ambicije u regiji, a u isto vreme ne razljute glavne gradove u EU, koji ne žele proširenje“, kaže se u članku koji je objavio Frankfurter allgemajne cajung.

Berliner cajtung u članku „Razočarani prijatelji“ ukazuje kako je konkretna EU-perspektiva za zemlje Zapadnog Balkana „važna i za samu EU, jer se u regiji sukobljavaju brojni interesi“.

„Tu je Srbija sa svojim kursom maženja sa Rusijom i obratno – ambicijama Moskve. Kina, a ne samo Turska, takođe pokušavaju da povećaju svoj uticaj. Ukrajini se možda neće uskratiti status kandidata, ali to ne bi trebalo dovesti do zanemarivanja drugih koji već dugo pokušavaju da uđu u EU. Jer, razočarani prijatelji ponekad mogu postati vrlo neugodni protivnici“, smatra Berliner cajtung.

Neka vrsta međukoraka u pravcu EU

Frankfurter algemeine cajtung u komentaru pod nazivom „Balkanski vakuum zaokružuje Šolcovu posetu: „Kancelar je u pravu kada poziva da se balkanskim državama pruži ‚realna šansa‘ za učlanjenje. Pristupanje Evropskoj uniji ne bi trebalo da zavisi od unutrašnjo-političkog raspoloženja u EU. Međutim, to jeste i ostaje zahtevan proces, ne samo zato što se, kako kaže Šolc, moraju usvojiti sankcije Rusiji.

Ulazak u EU zapravo treba da promeni državu iz temelja, uključujući i njeno društvo. Ali to nije funkcionisalo ni kod nekih današnjih članica. Stoga je Makronova ideja „međukoraka“ vredna razmatranja. Neka vrsta „političke zajednice“ sa zemljama na Balkanu bila bi bolja od predstojećih godina čekanja i stagnacije“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.