Nemačka štampa: EU od Balkana hoće mir, radnu snagu i zaustavljanje migranata

Vučić je u Briselu „poznat kao čovek koji voli da drami“, piše Zidojče cajtung. „Zato ga prošle sedmice niko nije uzeo za ozbiljno kada je najavio da ovog utorka neće učestvovati na samitu EU i Zapadnog Balkana u Albaniji.“

Navodeći da će u Tirani biti „potcrtana“ perspektiva zemalja Zapadnog Balkana, minhenski list piše da EU ima i svoje zahteve, posebno od Vučića: „Radi se o pitanju migracije – temi koja je u poslednje vreme izazvala mnogo nemira u EU.“

Podseća se da je Evropska komisija u ponedeljak predstavila akcioni plan za suzbijanje migracija preko Balkanske rute.

Na to se fokusira članak u Frankfurter algemajne cajtungu. Onde se navodi da je Evropska komisija jasno poručila državama regiona da usklade viznu politiku sa EU, te da omoguće raspoređivanje graničara Fronteksa.

„Posebno je Srbija drastično kršila taj zahtev“, piše list. „Posle pretnje da će i sama Srbija izgubiti bezvizni režim, Beograd je promenio pravila za putovanja građana Tunisa i Burundija, i obećao isto za Indiju.“

Dodaje se da EU želi graničare Fronteksa na granici Srbije i Mađarske, ali i između samih država Zapadnog Balkana. „Evropska komisija time želi da ojača granice pred zagovarano proširenje Šengenskog prostora na Bugarsku, Hrvatsku i Rumuniju.“

„Srpski predsednik i Putinov prijatelj preti da na samitu EU i Zapadnog Balkana osujeti planove kancelara Šolca za region“, piše Velt uoči samita.

U tekstu se navodi da je Zapadni Balkan bio „zanemareni“ region pre rata u Ukrajini: spor proces priključenja EU, korupcija, nacionalizam, ruski i kineski uticaj… „A Zapad? Delovalo je da ne razume da u svom centru ima slabu tačku“, piše Velt.

No rat u Ukrajini je, dodaje list, skrenuo pažnju Zapadu na neuralgične tačke. Ocenjuje se da je kancelar Olaf Šolc uzeo stvar u svoje ruke i podseća se na njegove izjave da Zapadni Balkan treba da bude primljen u EU. Šolc prisustvuje samitu u Tirani.

„Prvi konflikt se već nazire. Razlog je najveća i najznačajnija zemlja Balkana: Srbija“, piše Velt o ranijim najavama da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da bojkotuje samit u Tirani. „Očito predsednik opipava koliko manevarskog prostora ima“, piše list.

Kao razlog se navodi nezadovoljstvo politikom kosovskog premijera Aljbina Kurtija, i opisuje da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali da „bez rešenja konflikta nema ulaska u EU“. Nedavno su, dodaje list, Pariz i Berlin predložili rešenje po uglednu na ugovor dve Nemačke iz 1972.

„Time bi faktičko – ali ne i pravno – priznanje trebalo da poboljša srpsko-kosovske odnose i da približi region EU. Ali, upitno je da li je to u Beogradu uopšte poželjno. Vučić vodi politiku koja se ljulja između Zapada i Istoka“, navodi Velt. „U sopstvenoj zemlji de fakto vlada sam.“

Velt je za mišljenje upitao i Kurta Basuenera iz berlinske organizacije Politički savet za demokratizaciju. On kritikuje što EU ne koristi poluge uticaja već priča o nekakvom „napretku“ na Zapadnom Balkanu iako on ne postoji. „Jaz između retorike i političke realnosti se uvećao od 24. februara i to je veliki problem“, rekao je Basuener.

Kako je dodao, EU samo ne želi velike nemire u regionu, želi da dovodi tamošnju radnu snagu kao i da na Balkanu zaustavi migrantski talas.