Nemačka štampa: „Otvaranje poglavlja ne čini napredak ka Evropskoj uniji verovatnijim“

Mišljenje da je proces proširenja EU zapeo i da više nije kredibilan, nije novo, piše Frankfurter algemajne cajtung: „Koliko je situacija zaista sumorna – to pokazuje najnovija analiza berlinskog trusta mozgova „Evropska inicijativa za stabilnost“, koja ima pre svega jednu jaku stranu: ona raskrinkava politiku proširenja ukočenu u neefikasnosti i fraziranju, ali ne na osnovu iskaza i stavova drugih, već kroz podatke i procene same Evropske komisije.“

„Očigledno je da su pristupni pregovori sa godinama trajali sve duže i da su u međuvremenu postali u neka vrsta beskonačne trake. Razgovori Letonije, Litvanije i Slovačke sa Komisijom trajali su 34 meseca, sa Estonijom, Poljskom i Slovenijom 56 meseci – pre nego što je 2004. usledio njihov pristup. Bugarska i Rumunija su pregovarale 58 meseci, dok se (prerano, pošto su pre svega pravosudni sistemi dve zemlje bili sve samo ne zreli za pristup) 2007. nisu priključile EU. Dosadašnji rekord drži Hrvatska koja je pregovarala 68 meseci.“

Pristupni pregovori traju sve duže

„I pored toga, hrvatski pristupni proces je, pogledamo li unatrag, delovao kao munjevit. Hrvatska se 2003. kandidovala,  2004. je prihvaćena kao kandidat, pregovarala je od 2005. do 2011. i pristupila je 2013. EU kao njena do danas najmlađa članica. Od kandidovanja do pristupa je prošla decenija. Dug, ali dogledan period“, prenosi DW.

„O tome današnji kandidati za pristup mogu samo da sanjaju. Srbija se 101 mesec nalazi u pristupnim pregovorima i zaključila je samo dva pristupna poglavlja. Crna Gora pregovara 120 meseci i privremeno je zaključila tri poglavlja. Ako to projektujemo na maksimalno 35 pregovaračkih poglavlja, rezultat je pristupni proces koji prevazilazi dužinu ljudskog života. Doduše, nije samo EU odgovorna za dužinu razgovora.“

„Ako reforrmski koraci kandidata izostanu, pristupni proces će, naravno, zapeti. Vidi Tursku, čiji razgovori nisu zvanično završeni, ali su zamrznuti. Pri tome je jedno poglavlje zaključeno. Otada se ta zemlja sa hiljadama političkih zatvorenika i bez ikakve podele vlasti toliko udaljila od standarda EU da njen status pristupnog kandidata deluje kao farsa.“

„Međutim, obrnuto zaključivanje – onaj ko reformiše, biva nagrađen napretkom i konačno pristupom EU – više ne uspeva. Realnost političih reformi u zemljama-kandidatima i proces pristupa EU su razdvojeni. Albanija je, na primer, kandidat od 2014, ali do danas nije mogla da počne pristupne pregovore. Pri tome je ona prema izveštajima EU o napretku kada je reč o temama kao što su pravna država ili nezavisnost pravosuđa odmakla dalje od Srbije, koja godinama pregovara o pristupu.“

„Severna Makedonija nije počela sa pristupnim pregovorima, ali prema Komisiji se u 23 od 33 poglavlja kotira bolje od Crne Gore koja pregovara jednu deceniju. Crna Gora i Srbija su još pre mnogo godina otvorile centralna pregovaračka poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima. Ali, Severna Makedonija i Albanija, koje nisu ni počele s pregovorima, u ispunjavanju odgovarajućih kriterijuma su na nivou Crne Gore i bolje od Srbije.“

Pristupni pregovori ne čine reforme verovatnijim

„To otvara jedno temeljno pitanje: Šta je donelo osam godina pregovaranja sa Srbijom i deset sa Crnom Gorom, ako je jedna zemlja, koja još nije ni počela da pregovara, spremna za pristup koliko i one? – Piše u analizi pod naslovom „Balkanska trka kornjača“. Prema tom izveštaju, nema veze između formalnog statusa jedne zemlje i stanja njenih reformi. A otvaranje pristupnih pregovora nije učinilo reforme u dotičnim zemljama verovatnijim nego u onima koje ne vode pregovore sa EU.“

„Više izgleda da je otvaranje pojedinačnih pregovaračkih poglavlja mutiralo u besadržajan ritual: Ništa se stvarno ne menja u pregovorima nakon otvaranja jednog poglavlja. Nema više novca nego pre. Nema više pažnje nego pre. Otvaranje poglavlja nije nagrada. Otvaranje poglavlja nije podsticaj ili signal za druge. Otvaranje poglavlja ne čini budući napredak verovatnijim„.

„Tome, prema izveštaju, doprinosi i to što EU više ne daje ni uslovne garantije pristupa. Litvaniji, Letoniji, Slovačkoj i drugim državama EU je na samitu u Geteborgu 2001. garantovala da će, ukoliko se njihovi reformski koraci nastave u istom tempu, njihov pristup do 2004. biti moguć. Šta bi govorilo protiv toga da se i danas odredi jedan, sa takvim preduslovima povezan, ciljni datum? Ako ne za punopravno članstvo, koje EU zbog svog unutrašnjeg stanja, neće moći da ponudi u dogledno vreme, a ono bar za važne etapne ciljeve kao što je pristup zajedničkom evropskom tržištu?“

„EU mora poslati signal u čitav region: da svaka zemlja koja ispunjava neophodne standarde u svakom slučaju bude na nekakvom razumnom dobitku, iako Evropskoj uniji nije uspelo da se dovoljno reformiše da bi mogla da primi mnogo novih članica, piše u analizi. Ukidanje principa jednoglasnog odlučivanja u EU kada je reč o spoljnopolitičkim odlukama nije na vidiku, što nova članstva ne čini verovatnim.“

„Kako god na kraju glasio odgovor: trenutni proces proširenja i njegova metodika su neefikasni – a to potvrđuje sama EU svojim procenama o pojedinačnim statusima država-kandidata“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Špigel onlajn donosi naslov: „Parlament Severne Makedonije glasao za kompromis sa Bugarskom“ i objašnjava: „Severna Makedonija ima status kandidata još od 2005. godine. Ali, početak zvaničnih pregovora o pristupu EU su blokirali najpre Grčka, pa onda i Bugarska. Vlada u Sofiji je, između ostalog, tražila da Severna Makedonija prizna bugarske orene u svom jeziku, stanovništvu i istoriji. Uz to je stalno kritikovala i navodnu diskriminaciju bugarske manjine u Severnoj Makedoniji.“

„Kompromis koji je Skoplje sada prihvatilo predvića, između ostalog, da Severna Makedonija izmeni svoj ustav i prizna Bugare na svojoj teritorioji kao nacionalnu manjinu. Uz to se od Bugarske više ne trai da prizna makedonski jezik. No, promena ustava bi mogla biti teška rabota, jer vlada trenutno nema neophodnu dvotrećinsku većinu u parlamentu. Bez obzira na to, (premijer Dimitar) Kovačevski je odluku o kompromisu nazvao istorijskim korakom.“

„Odluka je doneta protivno volji opozicije. U Skoplju je 68 od 120 poslanika glasalo za sporazum. Političari opozicije su pre glasanja napustili salu“, prenosi Špigel onlajn.

Cajt onlajn piše da je „Kompromis sa Bugarskom i na meti kritika. Nacionalistička opozicija, ali i liberalni kritičari, smatraju da će on omogućiti Bugarskoj da i dalje blokira napredak (Makedonije) u pristupnim pregovorima. Predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen suprotstavila se tim sumnjama. Predlog priznaje makedonski jezik bez ograničenja, rekla je ona prošle nedelje. Bilateralne stvari kao što je interpretacija istorije nisu uslov za pristupne pregovore„, navodi Cajt onlajn.