Nemački mediji uoči posete turskog predsednika: Erdogan uvek nezgodan gost

Dojče vele predstavlja izbor pisanja nemačke štampe uoči posete u petak.

Pred posetu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, u Nemačkoj se razvila žustra rasprava o tome kako bi trebalo da se postave kancelar Olaf Šolc i predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Sporne su pre svega Erdoganove izjave o terorističkoj organizaciji Hamas kao oslobodilačkoj organizaciji i indirektno negiranje prava Izraela na postojanje.

U tekstu pod naslovom „Poseta agitatora“ Frankfurter Allgemajne cajtung (FAZ) napominje da Erdoganove posete Nemačkoj nikada nisu bile lišene napetosti i kontroverzi. On je u prošlosti provocirao nemačku javnost izjavama da je asimilacija zločin, a otvaranje glavne džamije DITIB-a u Kelnu 2018. je učinio turskim državnim činom na nemačkom tlu. Za očekivati je, piše autor, da će tako biti i u petak (17.11.) kada kancelar Šolc u Berlinu primi turskog predsednika.

„Posle Hamasovog terorističkog napada na Izrael 7. oktobra, (turski) predsednik je opisao Hamas kao oslobodilačku organizaciju i stalno pojačavao svoj antiizraelski ton. Nedavno je čak doveo u pitanje pravo jevrejske države na postojanje, što predstavlja odstupanje od njegovog prethodnog stava“, navodi FAZ i nastavlja:

„Osim toga šef turske uprave za veru Dijanet, Ali Erbas, kojeg je postavio Erdogan, sada daje otvorene antisemitske izjave. U vezi sa judaizmom on govori o ‚perverznoj veri’. U turskom protokolu Erbas je napredovao na 12. mesto, iznad načelnika Glavnog štaba. Redovno prati Erdogana na putovanjima u inostranstvo.“

U tekstu se navodi kako je „do sada DITIB (Turska islamska zajednica Instituta za veru) u Nemačkoj pazio da ne reprodukuje antisemitske izjave svojih nadređenih. Kao i mnoga druga islamska udruženja u Nemačkoj, i ova organizacija je nekoliko dana ćutala posle 7. oktobra. Onda je pod pritiskom vlade u Berlinu, zajedno s drugima, i DITIB osudio napad Hamasa kao ‚teroristički'“.

No, kancelar Šolc bi sada trebalo da se sasvim jasno distancira od antiizraelskih i antisemitskih izjava turskog predsednika i njegovih ljudi, navodi se u tekstu i citira izjava nemačkog političara turskog porekla iz redova liberalne stranke (FDP) Erena Giverčina: „Očekujem da će moj kancelar jasno osuditi Erbasove antisemitske tirade, jasno apostrofirati povezanost DITIB-a s turskim državnim strukturama i jasno dati do znanja da će biti posledica. Stvari se ne mogu nastaviti kao do sada. Nemačka definitivno ima uticaj“, navodi u tekstu FAZ.

Erdogan i Erbas (2019)

I Ekspres iz Kelna napominje da posete turskog predsednika Nemačkoj nikad nisu bile jednostavne, a da će sada njegov otvoreni protivizraelski stav dodatno otežati razgovore s nemačkim državnim vrhom u Berlinu.

„S obzirom na protivizraelski stav Redžepa Tajipa Erdogana, vlada se priprema za teške razgovore. U trenutnim okolnostima, poseta će biti ‚izazovna‘, rekao je portparol nemačke vlade Štefen Hebeštrajt. On napominje da je Turska važan faktor u čitavom nizu pitanja. Radi se o napretku u ovim pitanjima. Stoga dnevni red posete ostaje nepromenjen. Uvek iznova imamo teške partnere s kojima se moramo nositi“, citira kelnski list.

U prilog tome se navode i stavovi drugih nemačkih političara koji napominju kako je važno „razgovarati s onima koji igraju važnu ulogu u međunarodnim odnosima, čak i kada se ne slažemo s njima”, te kako je „važno zadržati otvorenim diplomatske kanale i ostati u dijalogu”.

No istovremeno list Ekspres citira i izjavu šefice Zelenih Rikarde Lang: „Ja očekujem od kancelara Šolca, kao i od predsednika Štajnmajera da pronađu jasne reči i ograde se od neodrživih izjava Erdogana“.

Frankfurter Rundšau, napominje da bi potpuni prekid odnosa s Erdoganom bio opasan. List citira novinark u u egzilu Čevheri GIven koja kaže da Erdogan u milionima izbeglica ima džokera protiv Zapada.

„Erdoganov autokratski režim, njegove ucene s izbeglicama i njegovo ponašanje protiv članstva u NATO nepodnošljivi su za zapadne zemlje”, smatra Given.

S jedne strane Erdogan je potreban Zapadu u naporima da se smanji priliv izbeglica, ali bi s druge strane „prekid odnosa Turske sa zapadnim zemljama gurnuo zemlju još više prema rusko-kineskom paktu“, napominje Given. Stoga ona smatra da je „razumnije vršiti pritisak na Erdoganov režim, ali u isto vreme valja Tursku zadržati u Zapadnom savezu”, piše Frankfurter Rundšau.