Nemačka: Stotine slučajeva maloletničkih brakova

Četrnaestogodišnja devojčica udala se u Siriji za njenog 21-godišnjeg rođaka. Zajednički su pobegli iz ratom razorene zemlje i na kraju došli u Ašafenburg. Ured za mlade odbio je da prizna njihov brak i devojčicu uzeo pod svoje starateljstvo uz obrazloženje da je to za dobrobit deteta. Njen muž je otišao na sud i u prvostepenom postupku – izgubio slučaj.

Ipak, Viši pokrajinski sud u Bambergu poništio je presudu, koja je izazvala velike reakcije: sudije su se pozvale na osnovno načelo koje važi u Nemačkoj, a koje kaže da se brakovi koji su sklopljeni u inostranstvu prosuđuju na osnovu zakona zemlje-porekla i time je legitimisao taj brak. Grad Ašafenburg podneo je žalbu na presudu i sada bi o svemu odluku trebalo da donese nemački Savezni sud.

Tema maloletničkih brakova, koja se inače čini da je daleko od Nemačke, odjednom je opet postala aktuelna. Pri tom u Nemačkoj već dugo postoje maloletnički brakovi sa posebnim odobrenjima za svaki pojedinačni slučaj. Brojni predstavnici organizacija za zaštitu ljudskih prava, ali i pravnici i političari, mišljenja su da bi maloletnički brakovi u osnovi morali da budu zabranjeni. „Jednoj devojčici od 11, 13 ili 15 godina nije mesto u braku, već u školi“, navodi se u programu CDU/CSU. S obzirom na to da se množe zahtevi za konsekventniji pristup protiv maloletničkih brakova među izbeglicama, ministar pravosuđa Nemačke Hajko Mas formirao je radnu grupu koju čine predstavnici države i njemačkih saveznih pokrajina, a koji bi trebalo da usaglase zajednička pravila o tom pitanju.

Čime bi konkretno trebalo da se bavi radna grupa?

Osnovno pitanje na koje bi članovi radne grupe trebalo da odgovore, glasi: da li potrebno da brakovi sklopljeni u inostranstvu biti priznati? Prilikom registracije izbeglica različiti nivoi vlasti ustanovili su da postoje brojni brakovi osoba koje nisu punoletne. Prema procenama saveznih pokrajina, širom Nemačke trebalo bi da bude oko hiljadu maloletničkih brakova, više od polovine u Bavarskoj. U najvećem broju slučajeva su devojčice stare samo 16 ili 17 godina. Konkretnih navoda o tome koliko su stari njihovi muževi ili kada su brakovi sklopljeni, teško je pronaći. S obzirom na to da navodi o bračnom stanju nisu obavezujući, statistički podaci nisu pouzdani. Broj nepoznatih slučajeva bi, dakle, mogao da bude veći.

Kakva je zakonska regulativa u Nemačkoj?

Kada je reč o sklapanju brakova, u Nemačkoj zrelost za brak počinje sa 18 godina. Brak zato, prema građanskom zakonu, ne sme da bude sklopljen ranije, ali porodični sud može da napravi izuzetak ukoliko je jedan bračni partner punoletan, a drugi ima najmanje 16 godina. Tako i u Nemačkoj dolazi do sklapanja maloletničkih brakova.

Ministarka za porodična pitanja Manuela Švezig izjasnila se protiv maloletničkih brakova. „Deca, i prema Konvenciji o dečijim pravima, imaju pravo na igru, obrazovanje i zdravlje – ukratko, na bezbrižno detinjstvo“, rekla je Švezig i istakla da se prisilni brakovi ne smeju prihvatiti.

Do sada je u Nemačkoj važilo da brakovi stranaca koji su zaključeni u inozemstvu, moraju da budu priznati.

O kojim promenama se diskutuje?

Dok bavarski ministar pravosuđa Vinfrid Bauzbak zahteva da brakovi devojčica mlađih od 16 godina koji su zaključeni u inostranstvu ubuduće „ne budu priznati“, ministar pravosuđa Severne Rajne Vestfalije Tomas Kučati smatra da mora biti razmatrano da se ubuduće priznaju samo oni brakovi u kojima su oba partnera punoletna.

To bi se naročito moglo da se dopadne ekspertima za zaštitu prava dece. Jer i Deutsche „Kinderhilfe“ (Nemačka organizacija za pomoć deci) i organizacija za zaštitu prava žena „Terre de Femmes“ zahtevaju da u Nemačkoj ne sme biti izuzetaka kada je reč o deci: „Mi zahtevamo da pravilo o izuzecima bude ukinuto i zahtevamo da minimalna granica za stupanje u brak bude 18 godina, bez izuzetka“, kaže Mirija Bemeke iz Organizacije „Terre de Femmes“. „Ne zahtevamo prisilni razvod, već zahtevamo da ti brakovi ne budu priznati“, objašnjava ona. Jedna maloletna, udata devojčica bi, prema njenim rečima, u tom slučaju važila kao osoba bez pratnje. „Tako imamo više mogućnosti da je štitimo“, kaže Bemeke.

U mnogim zemljama u kojima ima maloletničkih brakova, aktivisti za ljudska prava često protestuju – kao npr. ovde u Nigeriji
Predsedavajući organizaciji „Kinderhilfe“, Rajner Beker, upućuje međutim na to, da je ipak važno da se i ubuduće uzmu u razmatranje pojedinačni slučajevi maloletničkih brakova koji su zaključeni u inostranstvu. „Smatram da je radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde, važna. Sa tom temom moramo da se suočimo i da priznamo njeno postojanje. Ali jednostavno reći ‘mi generalno ne priznajemo brakove koji su sklopljeni u inostranstvu’, neće pomoći toj temi. Nisu svi brakovi koji su sklopljeni bili prisilni“, kaže Beker za DW.

Na koji način vlasti postupaju sa maloletničkim brakovima među izbeglicama?

S obzirom na to da su u Nemačkoj brakovi ispod 16 godina u osnovi mogući, najčešće bivaju priznati i brakovi izbeglica mlađih od 16 godina. Do sada nisu priznavani samo brakovi dece koja su mlađa od 14 godina. Kada je reč o brakovima jedne 14-godišnje ili starije maloletne osobe u Nemačkoj, odluke se donose o svakom pojedinačnom slučaju.

Šta su razlozi maloletničkih brakova u inostranstvu?

U brojnim zemljama iz kojih izbeglice dolaze, maloletnički brakovi doduše nisu dozvoljeni, ali oni bivaju odobreni. Brak sam po sebi u tim zemljama ima veliku vrednost. Svaki maloletnički brak nije u isto vreme i prisilni brak. U Siriji ili Avganistanu važi zapravo pravilo o minimalnoj starosti od 16 godina. Kod mladića po pravilu važi nešto veća minimalna starost, ali i tu su mogući izuzeci.

Prema navodima Organizacije za pomoć deci UNICEF, devojčice su te koje rano stupaju u brak ili žele da stupe u brak, dok je to kod dečaka ređe. Često ekonomski razlozi igraju ulogu: devojčice važe za opterećenje i nisu budući hranitelj porodice, piše UNICEF. Za brojne porodice važan je miraz, navode u toj organizaciji.

Posebno brojni maloletnički brakovi trenutno se sklapaju u izbegličkim logorima u Libanu, Jordanu i Turskoj, kaže Mirija Bemeke iz „Terre de Femmes“. S obzirom na to da tamo vlada ekonomska potreba, brojni roditelji pokušavaju da svoje devojčice na taj način obezbede. Ipak, Bemeke kaže: „Porodice se boje seksualnih napada na njihove ćerke. Zato ih rano udaju.“ Tako su ćerke, kaže Bemeke, zaštićene, a i porodična čast jer devičanstvo ima veliku vrednost u patrijarhalnim strukturama.