Nemačka tajna služba (BND) nije samo pojedinačno u svoje redove primala nacističke zločince, već ih je najmanje do šezdesetih godina ciljano vrbovala. Poltički vrh države kao i Amerikanci – nisu intervenisali.
Između 10 i 20 odsto saradnika BND-a su okrvavaili ruke za vreme nacizma. To je potresni rezultat studioznog istraživanja Gerharda Zeltera, koji je imao pristup – prvi put dostupnim tajnim dokumentima – kao član komisije za istraživanje istorije BND-a u periodu od 1945. do 1968..
„A to ne znači da su eto negde bili članovi nacističke stranke, već su aktivno učestvovali pa i rukovodili ubilačkim akcijama“.
Istoričar je deset godina proučavao tu temu i detaljno rekonstruisao nacističke biografije brojnih službenika nemačke tajne službe BND. Na početku je postavio pitanje: Kako je bilo moguće da se u BND uvuku pojedini nacistički zločinci?
Njegov zaključak glasi da se niko nije uvukao u tajnu službu, već je ona imala rukovodstvo koje je htelo upravo takav kadar.
Eseseovac, saučesnik u zločinima u Francuskoj, Poljskoj…
Prema istoričarevim saznanjima, kasniji saradnici nemačke tajne službe su – između ostalog – juna 1944. učestvovali u ubijanju 642 muškarca, žena i dece u francuskom mestu Oradur sir Glan. To je bio jedan od najtežih ratnih zločina u okupiranoj Francuskoj. Jedan od odgovornih za taj zločin bio je Helmut Šrajber, saradnik BND-a od 1957. do 1980. On je bio član štaba SS divizije „Rajh”, koja je 1944. ostavila krvav trag na jugu Francuske.
Istoričar Zelter kaže da su upravo pripadnici ove divizije u Trećem Rajhu važili kao radikalizovani ideološki ratnici poznati po surovosti. Pre angažovanja u ovoj diviziji Šrajber je bio član SS-ovih odreda mrtvačkih glava koji su bili zaduženi za upravu i nadzor koncentracionih logora. On je bio angažovan u Buhenvaldu. U okupiranoj Poljskoj je bio prekomandovan u geto Lubin, a potom u Operativnu grupu B, koja je na istoku išla iza Vermahta i ubijala Jevreje – njih stotine hiljada je tako ubijeno.
Negiranje i umanjivanje zločina
Više od 30 kasnijih saradnika nemačke tajne službe BND bili su za vreme Drugog svetskog rata članovi takvih formacija, ozloglašenih “Ajnzacgrupa”.
Jedan od njih je Gustav Grauer. On je 1941. u Operativnoj grupi A bio zamenik komandanta jedne jedinice. Operativna grupa A je za nekoliko meseci u baltičkoj regiji ubila 130 000 civila, pre svega Jevreja.
Među žrtvama su bili dede i babe Jorama Bežaranoa: “Osećam bes, ako neko nekoga postavi na poziciju, a zna šta je radio, onda i on postaje kriv”.
Ali, Zelter kaže: „Nije postojala svest o tome da nije bilo u redu da se pobiju milioni Jevreja ili da se počine masakri u skoro svakoj evropskoj zemlji. To jednostavno nije postojalo. A uvek kada bi to prigovorio neko spolja, stalno se govorilo da je to preterano, da su to pogrešno predstavljena zbivanja”.
Gelen je očigledno hteo novi Gestapo
Rajnhard Gelen je počevši od 1946. bio šef organizacije koja je prvo nazvana po njemu, a potom 1956. promenila ime u BND. Gelen je 20 godina bio šef tajne službe Nemačke i ciljano vrbovao bivše pripadnike SS-a i Gestapoa iz nacističkog terorističkog aparata. Gelen (1902-1979) je bio pukovnik Vermahta, a posle poraza kod Staljingrada 1943, Gelen je radio u spoljnoj obaveštajnoj službi SS-a.
Zelter kaže da je Gelen hteo da „stvori instituciju na čijem bi čelu bio on, a koja bi obuhvatala inostranu i domaću obaveštajnu službu kao i političku policiju sa izvršnim ovlašćenjima“.
Prema Zelteru, Amerikanci, pod kojima je na početku bila nemačka inostrana obaveštajna služba, naravno nisu hteli novi „Rajhsziherheitsamt“ – tako se zvala centrala terora u nacističkom Berlinu, koja je organizovala Holokaust i koju je osnovao Hajnrih Himler i koju je vodio Rajnhard Hajdrih.
Glavna zgrada „Rajhsziherheitsamta“ više ne postoji – na tom mestu se od 2009. nalazi dokumentacioni centar – Topografija terora
Glavna zgrada „Rajhsziherheitsamta“ više ne postoji – na tom mestu se od 2009. nalazi dokumentacioni centar – Topografija terora
Zelter međutim smatra da Amerikanci takođe nisu sprečili sve brojnije angažovanje bivših saradnika nacističkog bezbednosnog aparata, delom zbog hladnoratovske logike – novi neprijatelj je bio Sovjetski Savez.
„Četiri laži“ BND-a, Globke i Adenauer
BND je 1956. postala nemačka savezna institucija potčinjena kancelaru. A to je značilo da bi mnogim saradnicima sa nacističkim dosijeima bar tada njihova prošlost mogla postati prepreka za zapošljavanje državnoj službi, u BND-u. Ali nije bilo tako.
Šef BND-a Gelen je na sva pitanja iz kancelarovog kabineta rutinski odgovarao:
Njih je „samo jedan odsto, svi su denacifikovani, svi provereni i svi su ok – a to su četiri laži“, kaže Zelter. Gelen je ove laži uspevao da progura za skoro svakog svog saradnika.
Kancelarov kabinet se zadovoljavao takvim odgovorom. A morao je da interveniše zbog te skandalozne kadrovske politike, kaže Istoričar Klaus-Ditmar Henke, portparol Nezavisne komisije.
Međutim, politička kontrola bila je u rukama šefa kancelarovog kabineta Hansa Globkea – a i on je poticao iz egzekutivnog aparata Trećeg Rajha.
„Bio je glavni arhitekta pravne zasnovanosti progona i ubistva evropskih Jevreja (zbog koje su mnogi zločinici kasnije govorili da su samo radili po važećem zakonu, prim.ur.) i bio je saučesnik u Holokaustu. Dakle, nije bio tako daleko od ljudi koje je zapošljavao BND“, kaže istoričar Henke.
Ni nemački kancelar Konrad Adenauer nije intervenisao. Henke kaže da razlog treba tražiti u kancelarovom partijskom interesu, jer je BND usmerio na špijuniranje centrale SPD-a . Adenauer nije hteo da sebi zatvori taj kanal informacija.
Kal: Stalna opomena
BND je jedna od poslednjih nemačkih institucija koja je preispitala svoj posleratni kontinuitet sa vremenom nacional-socijalizma, kako se to kaže – odnosno u kojoj meri je bila prožeta duhom nacizma i zapošljavala naciste i ratne zločnice. A prema rezultatima ovog istraživanja, taj kontinuitet je u BND postojao više nego u bilo kjojoj drugoj nemačkoj instituciji.
Istoričar Zelter zahteva da sDruga krivica Nemačkee svi tajni dokumenti u koje je imao uvida učine dostupnim i drugim naučnicima, kako mogli da se prouče i drugi nedostaci u obaveštajnom radu BND-a.
Predsednik današnjeg BND-a Bruno Kal smatra da su rezultati opomena i da se ništa ne sme zataškati. Ali nova tajna služba je spremna: „Imamo visoke standarde kada zapošljavamo nove ljude. Dobro ih pročešljamo. Tako se može isključiti dosta toga, na primer ekstremistički angažman, takva nastojanja ili sklonosti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.