Nemačka tvrda pred apelima Italije i Španije

Evropska unija „mora da reaguje pre nego što bude prekasno“, upozorio je italijanski predsednik Serđo Matarela u televizijskom obraćanju naciji. Kako piše politico.eu, logika iza takozvanih „korona obveznica“ je jednostavna: ako bi visoko zadužene zemlje poput Grčke, Španije i Italije mogle da pozajme novac, a da ih Nemačka podrži kao jemac, investitori bi na to gledali kao na manje rizičan kredit i tražili niže kamatne stope, što bi olakšalo situaciju u ovim zemljama.

„Ne tražimo mutualizaiju duga, već mutualizaciju prekomernog rizika od recesije. Pritom ne mogu da ne naglasim rizike nedostatka jedinstva“, rekao je italijanski ministar za evropska pitanja Enco Amendola.

Za Nemačku i njene severne saveznike ova ideja nije primamljiva. Iako su obezbedile velike količine paketa pomoći za svoje građane, ove zemlje su pokazale veoma malo volje da pomognu svojim susedima sa juga.

I pored toga što Italija insistira da može da vrati sve što pozajmi i traži samo da partneri iz evrozone budu efektivni sapotpisnici zajmova, a ne da izravnavaju račun, mnogi ekonomisti sumnjaju da bi to mogla i da ostvari.

Kako navodi politico.eu, Nemci se plaše da će breme duga pasti na njih. Iako bi udruživanje duga moglo da ima ekonomski smisao za evrozonu kao celinu, u Nemačkoj – gde je bivši kancelar Helmut Kol uspeo da „proda“ ideju zajedničke valute 1990-ih obećavši Nemcima da neće završiti tako što će otplaćivati dugove drugih zemalja – bi se narušavanje osnovnog principa evra smatralo za istorijsku izdaju.

Međutim, za razliku od dužničke krize u evrozoni koja je počela 2010, ovoga puta stvari drugačije stoje. Niko u Evropi nije mogao da se pripremi za ovakvu situaciju – rizik koji predstavlja pandemija su svi potcenili. Rezultat je da ljudi masovno umiru, a ekonomska aktivnost se gotovo zaustavila.

Iako ne postoji način da se proceni emocionalni danak koji je kriza donela najteže pogođenim zemljama kao što su Italija i Španija, nema sumnje da on jeste znatan.

Kao što će trauma od pandemije biti urezana u kolektivnu svest zemalja južne Evrope i u generacijama tek dolaze, tako će u sećanju ostati i reakcija njihovih severnih suseda.

„Da li razumete kroz kakvo vanredno stanje mi prolazimo“, ogorčeno je pitao španski premijer Pedro Sančes nemačku kancelarku Angelu Merkel tokom prošlonedeljnog samita EU.

Ona je insistirala da razume.

Ali i pored toga, „korona obveznice“ su ostale van dnevnog reda. Umesto izdavanja zajedničkog duga, Berlin se zalaže za kredite sa strogim uslovima i za to da se zemlje kojima je potrebna pomoć prijave za pozajmice od Evropskog mehanizma za stabilnost.

Ali uslovi za dobijanje te pomoći su veoma teški. Zemlje se stavljaju pod nadzor takozvane Trojke, koju čine Evropska centralna banka, Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond, i moraju da sprovode zahtevne ekonomske reforme.

Italijanski lideri tvrde da je pandemija van njihove kontrole i da Rim ne bi trebalo da bude primoran da prihvati tako stroge mere.

Premijer Đuzepe Konte je, govoreći na nemačkoj državnoj televiziji u utorak, upozorio Nemce da ne smeju da previde istorijsku dimenziju onoga što se događa širom kontinenta.

„Ne ispisujemo stranicu ekonomskog priručnika, već ispisujemo stranicu u knjizi istorije. Evropa mora da pokaže da li je zajednički dom za sve evropske građane i da li, suočena sa epohalnim izazovom, uspeva da ponudi adekvatan odgovor koji je dorastao zadacima zbog kojih su je stvorili (oci osnivači EU) Šuman, Adenauer i De Gasperi“, poručio je Konte.

Frankfurter algemajne cajtung objavio je otvoreno pismo grupe italijanskih političara u kojem se traži da Nemačka prihvati mutualizaciju duga. Potpisnici su podsetili da su Italija, Španija i druge zemlje oprostile veliki deo nemačkog duga posle Drugog svetskog rata. Ali, Nemačka se za sada čvrsto drži svojih stavova.

Fon der Lajen najavila pomoć do 100 milijardi evra

„Evropska unija će staviti na raspolaganje do 100 milijardi evra najpogođenijim zemljama, počevši od Italije, kako bi dopunila sniženja plata radnika prijavljenih na skraćeno radno vreme“, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u autorskom tekstu za italijanski dnevnik Republika, prenosi Al Jazeera Balkans. Ona je priznala greške u ophođenju EU prema Italiji tokom pandemije.