Nemačka: U bogatoj zemlji svako peto dete je siromašno

DW: Da li u bogatoj Nemačkoj ima siromašne dece?

Irina Volf: Svako peto dete odrasta u porodici koja je siromašna ili je u opasnosti da sklizne u siromaštvo. U bogatoj zemlji kao što je Nemačka ne govorimo o apsolutnom siromaštvu, kada deca žive na ulici ili moraju da rade da bi preživela, već o relativnom siromaštvu, a to znači da porodice imaju manje od 60 odsto prosečne zarade ili zavise od podrške države.

Ko je naročito ugrožen?

Rizik od siromaštva je naročito visok za samohrane roditelje i porodice sa troje ili više dece. Deca doseljenika takođe imaju veće šanse da budu pogođena siromaštvom.

Kako se to primećuje u obdaništu?

Deca koja dolaze iz siromašnih porodica često imaju jezički deficit. Kod nekih je primetno čudno ponašanje, ili su veoma tihi ili veoma nemirni i potrebna im je velika pažnja osoblja. Problem se vidi i kroz odeću ili preusku obuću. Deca brzo rastu. Nekima nedostaje rezervna odeća ili odgovarajuće stvari za odlazak u šumu.

U anonimnoj anketi u Gelzenkirhenu, u okviru našeg projekta „Rano obezbediti budućnost“, više od svake pete siromašne porodice želi obuću i odeću za dete. Svaka četvrta siromašna porodica želi igračke i pribor za pisanje ili materijal za kreativni rad – to je šest puta više od ostalih roditelja. Skoro dve trećine siromašnih roditelja bi želelo da njihova deca učestvuju u vannastavnim aktivnostima, da idu u sportske klubove ili muzičke škole.

Šta siromaštvo dece znači za kasniji život?

Siromaštvo ostavlja vidljive tragove i kada deca odrastu, posebno kada je reč o obrazovanju i zdravlju. Otprilike svaka četvrta siromašna porodica uspe svojoj deci da pruži tako dobar život da statistički ne nalazimo nikakve nedostatke. Roditelji štede na sebi i tako omogućavaju deci da se bave sportom, da idu u pozorišta ili bioskope.

Oni koji odrastaju u siromaštvu češće obolevaju i imaju slabije obrazovanje?

Apsolutno. Deci koja u predškolskom uzrastu imaju velike deficite u razvoju, potrebna je veća podrška, ali i unutrašnja snaga kako bi prevazišla probleme na početku života. Ljudi koji su u detinjstvu ili mladosti bili pogođeni siromaštvom postižu lošije obrazovne kvalifikacije i imaju manje šanse na tržištu rada. Zdravstveni problemi se nagomilavaju tokom godina, često prerastaju u psihičke bolesti. Siromaštvo ljude čini bolesnima, a siromaštvo dece je veliki rizik na putu obrazovanja.

U Gelzenkirhenu deca dobijaju podršku u okviru projekta „Rano obezbediti budućnost“. O čemu se tačno radi?

Kroz projekt „Rano obezbediti budućnost“ uspeli smo da pokažemo da deca koja odrastaju u siromašnim porodicama imaju veliku potrebu za institucionalnom podrškom – kao što je slučaj u obdaništu. Međutim, iz istraživanja znamo da ta deca često kasnije kreću u obdanište i u njemu borave manji broj sati nedeljno. Manje učestvuju u programima za podsticanje talenta. Veliki cilj je obezbediti jednake mogućnosti pri prelasku iz vrtića u osnovnu školu. Sva deca za to treba da budu dobro pripremljena, bez obzira na prihode njihovih porodica.

Koji su glavni rezultati?

Individualna podrška je veoma efikasna, posebno kada se sa decom radi u malim grupama. Deca doseljenika ili izbeglica, kao i deca iz domaćinstava sa niskim stepenom obrazovanja, ostvarila su znatno veći napredak od druge dece. Situacija se poboljšala kada je reč o jednakim mogućnostima prilikom prelaska u osnovnu školu.

Kako utvrđujete da li su deca imala koristi od projekta „Rano obezbediti budućnost“?

Ispitivali smo razvoj dece u pet oblasti: jezik, socijalne veštine, kognitivni razvoj, fina i gruba motorika. Kada je projekat krenuo, u radu sa četvorogodišnjacima smo zaključili da su siromašna deca znatno slabija u svim oblastima. U proseku su uspela da reše samo 50 odsto zadataka relevantnih za njihov uzrast, dok su deca iz nesiromašnih porodica rešila 70 odsto. Tokom projekta smo uspeli da postignemo značajan napredak u četiri od pet oblasti. Kada je reč o jeziku nije bilo uspeha. Zatvaranje vrtića zbog korone imalo je negativan uticaj na decu koja višejezično odrastaju. Njima je potrebna ciljana podrška.

Kako trajno obezbediti podršku deci?

Rizik od siromaštva u Nemačkoj ne sme enormno da se povećava sa trećim detetom. Zbog demografskih promena nam je potrebno više dece. Siromaštvo dece nije neuspeh roditelja. Ono je rezultat složenih političkih odluka. Dakle, rešenja moraju doći iz politike: kroz porodičnu, poresku, tržišnu i obrazovnu politiku – kako bi roditelji imali prihode koji deci omogućavaju da odrastaju normalno.

Projekat „Rano obezbediti budućnost“ finansira privatna fondacija RAG. Zar Nemačka nije u stanju da obezbedi podršku za decu?

To je pitanje prioriteta. Nemačka po detetu izdvaja veoma malo novca. Svako dete ima talente i trebalo bi da ih razvija. Kao bogata zemlja, Nemačka bi trebalo da ima najveći interes da deci omogući prosperitetan život, kako bi postali građani sa mnogo veština i sposobnosti.