Nemačka: Uvoz negovatelja na veliko

Ceo sistem nege bi odavno kolabirao da nije dolaska stranih negovatelja. Ali da li će to biti dovoljno na dugi rok?Oko 3,3 miliona osoba u Nemačkoj upućeno je na negu, kažu brojke Saveznog ministarstva za zdravstvo. A taj broj se povećava jer društvo brzo stari. Do 2030. godine biće više od četiri miliona ovakvih ljudi. Međutim, već danas nema dovoljno negovatelja. Tako je, prema navodima Savezne agencije za zapošljavanje, u martu prošle godine bilo tek 3.000 nezaposlenih negovatelja starih naspram 14.600 upražnjenih radnih mesta.

Taj deficit će, ako se nešto ne promeni, samo rasti. Nemačka fondacija za zaštitu pacijenata računa da će u narednih osam godina nedostajati 200.000 negovatelja. Do 2030. godine bi taj nedostatak mogao porasti na pola miliona.

Premalo mladih ljudi se odlučuje za ovaj posao, a i oni koji se odluče često nakon nekoliko godina dignu ruke. Radni uslovi su teški, priznanje Ojgen Briš iz ove fondacije. „Mnogi negovatelji okreću leđa tom poslu jer dolaze do svojih fizičkih i psihičkih granica.“

Ali i loše plate igraju ulogu. Prema navodima Instituta za istraživanje tržišta rada, negovatelj na puno radno vreme zarađuje u proseku 2.621 evra bruto – to je 16 odsto manje od prosečne plate. Još lošije je stanje kod negovatelja koji nisu prošli stručnu trogodišnju obuku. Oni zarađuju u proseku 1.870 evra bruto – dakle pre plaćanja poreza i doprinosa koji mogu iznositi i između 35 i 40 odsto.

Uvoz nije dovoljan?

Kornelija Hince, ekspertkinja za istraživanje kvaliteta života, za radio Dojčlandfunk kaže da je u Nemačkoj posredi „Pflexit“ – složenica od nemačke reči „Pflege“ (nega) i engleske reči „Exit“ (izlazak), a odnosi se na „odlazak negovatelja koji su ovde obučeni u inostranstvo gde je bolja plata. U prvom redu su to Austrija i Švajcarska, ali i skandinavske zemlje.“

Starački domovi, bolnice i hospiciji u Nemačkoj stoga na nedostatak osoblja reaguju tako što traže novu radnu snagu iz zemalja u kojima su plate znatno manje nego u Nemačkoj i gde vlada velika nezaposlenost. Istočna Evropa, Balkan, ali i Filipini glavni su izvori radne snage.

Mišljenja o stranim negovateljima se razilaze. Gernot Kifer, član Upravnog odbora udruženja obaveznih zdravstvenih osiguranja upozorio je ranije za Frankfurter algemajne cajtung: „Naivan je svako ko misli da izazove mahom može rešiti uvozom radne snage.“

Kad je u pitanju politika, predsednik socijaldemokrata Martin Šulc se još za vreme izborne kampanje založio za uklanjanje birokratskih prepreka za zapošljavanje stranih radnika. Bez negovatelja iz istočne Evrope bi se sistem nege starijih osoba u Nemačkoj odavno urušio, kazao je tada Šulc. On je tu temu stavio u politički kontekst i kad je kazao da bi zavisnost od stranih negovatelja trebalo da imaju na umu i one stranke koje huškaju protiv stranaca.

Jezik kao prepreka

U pregovorima o budućoj koaliciji socijaldemokrata i demohrišćana planirano je da se otvori 8.000 novih radnih mesta u negovateljskoj branši. To je veoma malo ako se uzme u obzir da kod postoji čak 13.500 ustanova koje zapošljavaju negovatelje.

No, i kod tih 8.000 radnih mesta političari ne stvaraju iluzije da će se time problem rešiti. Poslanik bavarske CSU Georg Nislajn kaže: „I mi znamo da će biti teško pronaći ljude za tih 8.000 radnih mesta.“ No, velika koalicija želi da se potrudi, dodaje on, recimo „tako što bi se negovatelji bolje plaćali, a smanjio radni stres i skratile smene“.

Ni na duge staze verovatno neće moći bez dodatnih negovatelja iz inostranstva. Problem pri tom je često nepoznavanje jezika, a komunikacija je posebno važna upravo u radu sa starijima, katkad dementnima i usamljenim ljudima. Osim toga, strane diplome se u Nemačkoj ne priznaju uvek ili nisu dostatne za zaposlenje.