Da li je aktuelna vlada Nemačke samo „prelazna vlada“? Otkako je počelo da se barata tim pojmom u javnosti, svaki od partnera iz vladajuće koalicije reaguje drugačije.
Ponekad se događaji odvijaju kao da su naručeni. Ovog utorka 20. avgusta kancelar Olaf Šolc (SPD) je u Drezdenu prisustvovao simboličnom početku izgradnje fabrike čipova. Ona bi trebalo da obezbedi snabdevanje Nemačke i Evrope čipovima, a subvencionisana je milijardama evra nemačke vlade. Šolc čipove naziva „naftom 21. veka“ i nije propustio priliku da lično prisustvuje tom događaju. Kao da poručuje: „Kriza, koja kriza?“ Radi se dakle o budućnosti privrede.
Ali, ovih dana često se postavlja i pitanje budućnosti samog kancelara. Naime, sve češće se spominje izraz „prelazni kancelar“. Pritom taj izraz nije potekao iz opozicije, već iz vladajuće koalicije. Lider stranke Zeleni Omid Nuripur je u nedavnom intervjuu za javni servis ARD aktuelnu vladu opisao kao „prelaznu vladu nakon ere Angele Merkel“.
Šolcov lakonski komentar
To izjava izazvala je burne reakcije. Sam Šolc sebe ne sagledava kao nekakvog „prelaznog kancelara“, i u svom karakterističnom maniru je prokomentarisao: „Svaka vlada je prelazna vlada pre sledeće – a ponekad je to ista vlada.“ Ipak, Šolc je na dijalogu sa građanima organizovanom u ponedeljak u Bremenu priznao da su teški procesi donošenja odluka (o budžetu pre svega) zasenili postignuća koalicije. Ujedno je svoje koalicione partnere pozvao na „dobro vladanje“ i „dobro ponašanje“.
Može se raspravljati o tome da li je javni ukor na račun ministra finansija Kristijana Lindnera (FDP) u nedavnom budžetskom sporu bilo „dobro ponašanje“. Socijaldemokrata Šolc je delovao kao neko ko želi javno da pokaže svom ministru finansija iz redova FDP da se on bolje razume u monetarnu politiku. Taj spor, koji je predstavnik Zelenih Nuripur nazvao „možda najbesmislenijim od svih sporova“, dodatno je ubrzao centrifugalne sile koje već dugo razdvajaju vladajuću koaliciju. Otada se čini kao da njeni članovi pokušavaju da se zadrže zajedno samo da bi se oduprli osećaju sopstvene prolaznosti. Jer, ko još želi da bude samo „prelazan“?
FDP želi da „vlada i u budućnosti“
I dok kancelar je u Drezdenu govorio o budućnosti privrede, FDP-ov ministar saobraćaja Folker Vising iskoristio je u utorak obilazak gradilišta na obnovi železničke pruge Ridban, važnog dela mreže za međugradski prevoz, kako bi govorio o budućnosti železnice. On železnicu, koja je postala simbol svega onoga što u Nemačkoj ne funkcioniše, opisuje kao „oldtajmera“ kojeg je nasledio od prethodnih vlada.
Vising je prokomentarisao i pitanje „prelazne vlade“: „FDP ne želi da vlada privremeno, već i u budućnosti.“ Ostaje otvoreno da li će to biti sa semaforskom koalicijom (SDP, Zeleni, FDP). A što se tiče Nuripurove izjave, Vising kaže da ne može da je shvati. On očigledno ima drugačije mišljenje, kaže ministar saobraćaja.
Habek želi da postane kancelar
Treći partner u koaliciji, Zeleni, takođe su se oglasili. Ministar privrede Robert Habek, koji će na sledećim saveznim izborima verovatno da bude kandidat Zelenih za kancelara, u utorak je organizovao dijalog sa građanima u svom Ministarstvu. On želi da sasluša, da uđe u dijalog, da bude dostupan, da otvori Ministarstvo privrede prema građanima. Očigledno želi da popravi svoj imidž, a pogled mu je već usmeren ka kabinetu kancelara.
Iako mu šanse trenutno nisu velike, Habek je već poslao poruku: „Ako ikada postanem kancelar, Kristijan Lindner neće biti ministar finansija.“ Njegovo razočaranje u vladajuću koaliciju postalo je očigledno nakon minimalnog kompromisa postignutog u budžetskim pregovorima. Teško je zamisliti da distanca prema sopstvenoj koaliciji može biti veća od ove Habekove.
A da li je ova vlada prelazna ili nije? U svako slučaju postaje jasno da tu svako sada radi za sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.