Nemačka za otvaranje pregovora s Tiranom i Skopljem što pre

„Za mene je jasno da moramo da ispunimo naša obećanja. Postoje vrlo jasna pravila u procesu pristupanja. Dakle, ako se sprovedu reforme, onda će ove zemlje biti korak bliže EU“, izjavila je Lirman u intervjuu za EURACTIV.

Kada je u pitanju koncept Evrope u više brzina, Lirman je rekla da postoji mogućnost brže integracije država koje su spremnije, ali da zbog rata u Ukrajini „sada nije vreme da se donosi takva fundamentalna odluka“.

„Sada, u aktuelnoj sveobuhvatnoj krizi, fokus savezne vlade je da prvo drži sve zajedno i da budemo što je moguće više ujedinjeni, posebno u pogledu velikih pitanja“, naglasila je Lirman.

Ona je izjavila da pre nego što zemlje Zapadnog Balkana postanu članice, EU mora da započne institucionalne reforme.

„Mi kao EU moramo da uradimo domaći zadatak i institucionalno se pripremimo tako da možemo dobro da funkcionišemo kao Evropska unija 33 ili više zemalja“, rekla je Lirman.

Proširenje EU, ocenila je Lirman, usko je povezano sa sposobnošću Unije da deluje i u tom smislu je važno da ima manje mogućnosti za veto u spoljnoj politici EU.

„Ono što je za nas kao saveznu vladu veoma važno je da postoji manje veto opcija u spoljnoj politici kako bismo bili sposobniji za delovanje. Za to već ima mogućnosti u postojećem okviru ugovora i sada bi trebalo zajedno da razgovaramo kao evropske institucije kako to najbolje postići“, rekla je Lirman.

Nemačka državna sekretarka je kazala da je EU na rusku agresiju u Ukrajini reagovala ujedinjenije i odlučnije nego ikad i da je pokazala da postoji snažna osnova za pregovore o napuštanju principa jednoglasnosti u odlučivanju o spoljnopolitičkim pitanjima.

„Mislim da se u zemljama članicama sve više shvata da zaista moramo da zauzmemo odlučniji zajednički stav u ovom promenljivom geopolitičkom kontekstu. Stoga smatram da je debata o tom pitanju svakako moguća“, dodala je Lirman.

Povodom Konferencije o budućnosti Evrope, koja se danas završava, Lirman je rekla da je važno da EU započne proces institucionalnih reformi pomenutih tokom Konferencije.

Lirman je dodala da o rezultatima konferencije treba da se razgovara „otvorenog uma, uključujući otvorenost za promene u ugovorima“.

U kratkoročnom periodu, Lirman je rekla da fokus treba da bude na predlozima iznetim na Konferenciji koji ne zahevaju promene osnivačkih ugovora, na primer u oblasti obnovljive energije ili jačanja evropskih odbrambenih kapaciteta.