Nemačka zaostaje u trci za veštačkom inteligencijom

„S veštačkom inteligencijom, kao i u mnogim drugim oblastima tehnologije, mi se borimo da istraživanja prevedemo u proizvode koje mogu da koriste firme“, kaže za DW Frici Keler-Gajb, glavna ekonomistkinja KfW i šefica odeljenja za ekonomiju te banke.

Prema navodima KfW, Nemačka uvozi znatno veći broj proizvoda i usluga povezanih s veštačkom inteligencijom nego što ih izvozi. Zbog toga sve više zavisi od nekoliko moćnih kompanija iz inostranstva. To izaziva zabrinutost kada je reč o njenoj konkurentnosti.

„Kada je reč o implementaciji veštačke inteligencije, druge zemlje su jednostavno brže“, kaže Keler-Gajb i dodaje: „Moramo da se potrudimo da Nemačka ne zaostaje još više.“

Od laboratorija do stvarnosti

Rad na veštačkoj inteligenciji datira najmanje iz 1950-ih. Dugo se na to gledalo prvenstveno kao na naučna istraživanja u oblastima u kojima primena u „stvarnom svetu“ nije odmah vidljiva.

Ali, tokom poslednje dve decenije, napredak moći računara i razvoj novih tehnika doveli su do toga da je veštačka inteligencija iz istraživačkih laboratorija dospela u stvarni svet. Poslednjih godina programi pokretani veštačkom inteligencijom, kao što je npr. ChatGPT, postali su svakodnevni alati koje ljudi koriste za stvaranje teksta, slika ili čak računarskog koda.

Međutim, uprkos značajnom doprinosu nemačkih naučnika, birokratske prepreke i relativno niska ulaganja sprečili su napredak nemačke industrije veštačke inteligencije u razvoju aplikacija koje se koriste u realnom svetu.

Zaostajanje u patentima u oblasti veštačke inteligencije

Danas je zaostatak vidljiv u broju novih patenata koje su prijavile nemačke organizacije, što se smatra ključnim merilom kada je reč o inovacijama. „Kada je reč o patentnim prijavama, Nemačka daleko zaostaje za Kinom i SAD“, kaže Keler-Gajb.

Dok je Kina od ranih 2000-ih zabeležila čak stostruki rast broja prijava patenata za tehnologiju veštačke inteligencije, rast Nemačke u istom periodu samo je utrostručen. Nemačka trenutno drži mršavih šest odsto udela u globalnim registracijama patenata veštačke inteligencije, daleko iza kineskih 29 odsto i američkih 27 procenata.

„Uvozimo daleko više robe u ovom području nego što izvozimo, dok Kina, na primer, ima značajan izvozni suficit u oblasti veštačke inteligencije“, kaže Keler-Gajb, opisujući ujedno taj trgovinski deficit kao „značajnu slabost“ u trci za razvojem veštačke inteligencije.

Nemačka ne uspeva da zadrži talente

Njena upozorenja ponavlja i Aleksander Lezer, profesor na berlinskom Univerzitetu primenjenih nauka i tehnologije (BHT). Kada je reč o rešenjima veštačke inteligencije baziranim na mašinskom učenju koja danas dominiraju tržištem, on kaže da Nemačka sve više postaje kupac usluga, za koje većina ponuda dolazi izvan Evrope, prvenstveno iz SAD, ali sve više i iz Saudijske Arabije, Dubaija i naravno Kine.

Taj trend je pogoršan nesposobnošću Nemačke da zadrži neke od svojih najboljih talenata za veštačku inteligenciju, kaže Lezer za DW. „Mnogi univerziteti ovde sprovode sjajna istraživanja i obučavaju visokokvalifikovane ljude, ali značajan broj njih potom odlučuje da radi u inostranstvu“, dodaje on.

Davanje pristupa podacima

U isto vreme, kaže Lezer, striktno regulatorno okruženje Nemačke i EU stavlja lokalne firme u nepovoljan položaj, dok se bore za pristup onome što pokreće većinu današnjih sistema veštačke inteligencije: podacima.

Kako bi se preokrenuo taj trend, Lezer kaže da bi Nemačka trebalo da formira skupove podataka otvorenog koda za komercijalnu upotrebu – „podatke visokog kvaliteta koji odražavaju naše kulturne vrednosti“.

Nemačka banka KfW u svom izveštaju takođe naglašava važnost potrebe za „adekvatnim pristupom podacima o obuci“.

Kako bi uhvatila korak u globalnoj trci za veštačkom inteligencijom, Nemačka bi takođe trebalo da podstakne ulaganja u istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, posebno u oblastima gde već ima jaku industriju, kao i da poveća mogućnosti obuke za studente i radnike, prenosi DW.