Nemačka: Zašto opet mnogi neće da se vakcinišu?

„Bez fotografisanja, bez pravih imena! Ne želim da da me tretiraju kao čudaka ili teoretičara zavere. Jednostavno ne želim da se vakcinišem!“

Jasno, u redu. Zato ću ih u ovom članku nazvati Ričard i Suzane. Njih dvoje srećem u parku na periferiji Kelna. On radi u industriji ambalaže, ona u administraciji bolnice. Oboje su u srednjim pedesetim, tako da, mislim se ja gotovo spadaju u rizičnu grupu.

„Znate, mislim da je vakcinacija vrlo ozbiljna invazija na moje telo. Svako treba da donese ovu odluku za sebe. I samo ako ne želite da se vakcinišete, ne znači automatski da ste ludi ili umorni od života“.

Njih dvoje se ne smatraju anti-vakserima. Kao deca primali su uobičajene vakcine. Ali oni zapravo ne veruju trenutnim vakcinama. U svom krugu prijatelja i poznanika zbog toga nailaze na nerazumevanje.

„Zbog svoje vakcinacije smatraju se besmrtnima. I dalje bi se mogli zaraziti uprkos vakcinaciji“, ogorčena kaže Suzane.

Koliki je rizik?

Ali vakcinacija smanjuje rizik od teškog toka bolesti, kažem ja.

„Može biti, ali na kraju je to sve odmeravanje koristi i rizika. Naravno, uvek se možete negde zaraziti nečim, ali čak i ako se to desi: već znam neke kolege i poznanike koji su bili bolesni od korone, ali ili su imali samo blage simptome ili je to bilo slično uobičajenom gripu „, kaže Ričard.

Suzane uskače: „Naravno da u medijima čujete o najozbiljnijim oblicima ili smrtnim slučajevima i da su ‘ljudi umrli od Kovida ili sa njim’. Ali ako onda pitate koliko je ta osoba zapravo bila stara, a onda se ispostavi da je već imala 87 godina. To baš ne može da me ubedi da bih i ja trebalo da se vakcinišem.“

Sve zavisi od konkretne životne situacije, kažu: „Znate, živimo na selu, ne idemo ni u jedan klub i ne ljubimo se kad se pozdravljamo sa ljudima. Verujem da je za nas rizik od zaraze relativno mali.“

Kosmo istraživanje

Par nije usamljen sa svojim stavom: U Nemačkoj je doduše potpuno vakcinisano 38,9 odsto ljudi, a više od polovine (56,5 odsto) je već primilo najmanje jednu dozu vakcinacije. Ali tempo vakcinacije se usporava.

Prema aktuelnom istraživanju projekta Kosmo Univerziteta u Erfurtu, Instituta Robert Koh i drugih istraživačkih institucija, spremnost za vakcinaciju među nevakcinisanim i dalje opada. Anketirano je 1011 ljudi širom zemlje. Samo 41 odsto njih želi da se vakciniše – znatno manje nego početkom juna, kada je vrednost bila 57 odsto.

Razlozi su bili vrlo slični: odmeravanje rizika od vakcine i mogućnosti da se teško oboli. Pored toga, poverenje u vakcinaciju je nedavno znatno opalo. Oni koji imaju manje poverenja, manje se vakcinišu. U isto vreme, mnogi veruju da ako se mnogi drugi vakcinišu – ne moraju i oni. I na kraju, neki su uvereni da Kovid-19 ne predstavlja stvarnu pretnju.

Medijsko karikiranje?

Po mišljenju njih dvoje, opasnosti od novog virusa korone su preuveličane u medijima. Uvek čujete samo iste stručnjake, uvek samo isto mišljenje.

Na primer delta varijanta. Možda je tačno da je ova mutacija veoma zarazna, ali to ne znači da zbog toga ima gorih tokova ili više smrtnih slučajeva.

„Naravno, slike iz Indije su bile šokantne, ali da li je zaista uporedivo? Pogledajte higijenske uslove ili u kakvom su lošem stanju bolnice! Skoro svaka epidemija dovodi do katastrofe. Ali u našoj zemlji izgleda sasvim drugačije „, kaže Ričard.

Da li mediji preuveličavaju pandemiju da bi privukli pažnju, pitam njih dvoje.

„Definitivno!“ Ričard je siguran.

„Ali ne bih govorio o ‘medijima koji šire lažne vesti’, to je zaista odvratan izraz sa desne ideološke pozicije. Mislim da je izraz ‘sistemski mediji’ prikladniji, jer je način na koji se predstavljaju ljudi koji ne žele da vakcinišu – vrlo jednostran. Ako ne želite da se vakcinišete, tj. ne uklapate se u sistem, brzo vas žigošu kao teoretičara zavere. Smeta mi manjak kritičke distance u medijskom izveštavanju“.

Kontradiktorne izjave nisu baš uverljive

Suzana kaže: „Setite se zbrke oko AstraZeneke – u roku od nekoliko nedelja bilo je potpuno kontradiktornih izjava o tome koga treba vakcinisati i u kom intervalu. Ili uzmite pitanje kombinacije vakcina. U početku je STIKO (Stalna komisija za vakcinaciju) bio potpuno protiv kombinovanja vakcina, sada je to odjednom pravi izbor. Ili uzmite vakcinaciju za decu: vakcinisano je samo nekoliko stotina dece. Američka agencija za lekove iz ovoga zaključuje da se deca i adolescenti mogu vakcinisati. Neke evropske zemlje takođe to misle, ali nemački STIKO to smatra rizičnim. I to je ono što oni nazivaju ‘naučno utemeljenim‘?“

Par se međusobno dopunjava.

„Ili rasprava o takozvanom imunitetu stada. Prvo je STIKO rekao da bi oko 60% moralo da se vakciniše zbog toga. Sada su dostigli 85%. Međutim, istovremeno ne žele da se deca i mladi vakcinišu. Pa šta sad? Kako žele da dostignu 85%. Tako da je za mene ova postojeća komisija za vakcinaciju u potpunosti kontradiktorna i nije ubedljiva.“

Možete se reći da su se oboje intenzivnije bavili tom temom i često su se susretali sa optužbama ili kritikama.

Institut Robert Koch (RKI) naglasio je u poslednjem radu da između 85 i 90 procenata stanovništva starijeg od 12 godina mora biti vakcinisano da bi se sprečio četvrti talas.

Da li je vakcinacija patriotska dužnost?

Prema istraživanju Kosma, veća je verovatnoća da će se ljudi vakcinisati ako su uvereni da će to zaštititi i druge. Kada pitam par da ne ugrožavaju samo sebe već i druge, Ričard me skeptično gleda.

„Da? Da li je zaista tako? Da li sam zaista društveno neprihvatljiv samo zato što ne želim da se vakcinišem? Ili kako je sada rekao američki predsednik: vakcinacija je patriotska dužnost. Koja besmislica!“

Suzane s nerazumevanjem odmahuje glavom. „Svako ko je zabrinut treba da se vakciniše. Pored toga, dosta njih je već vakcinisano, pa je verovatnoća mnogo manja da ću se zaraziti jednim od njih“.

Obavezna vakcinacija na mala vrata?

Pitam par da li ih nervira to što će im ubuduće biti dozvoljeno da na određene događaje odlaze samo sa potvrdom o vakcinaciji ili na odmor. Oboje podižu obrve gotovo istovremeno.

„Pa, mislim da je to pomalo podmuklo, jer zapravo je to praktično uvođenje obavezne vakcinacije na mala vrata, čak i ako je savezna vlada uvek govorila da neće biti obavezno. Ali to nije toliko važno za nas, onda ne idemo na ove događaje i idemo na odmor automobilom”, prkosno kaže Suzane.

Da bi povećali stopu vakcinacije među odraslima, stručnjaci kompanije Kosmo preporučuju rušenje barijera – na primer, vakcinacijom direktno na radnom mestu i u obrazovnom sektoru. Na taj način se „može doći do velikih grupa sa mnogo kontakata i da se napor da se vakciniše drastično smanji“, kaže se u izveštaju.

Vakcinacija kao uslov za posao?

Kad to pomenem Ričardu i Suzane, oboje su se duboko zamislili. „To je problem“, priznaje Suzane, „jer sada možete da se vakcinišete kod našeg poslodavca. Ne žele svi to, ali moguće je da njegova kompanija ili menadžment naše bolnice zatraže vakcinaciju. A ako ne želite da se vakcinišete, to može da bude razlog za raskid ili ne obnavljanje ugovora. To verovatno ne bi bilo pravno u redu, ali bilo bi moguće“.

Na kraju oboma poželim da ostanu zdravi.

„I vi, takođe! I molim te, nemoj da izgledamo kao čudaci. Svako treba sam da odluči da li želi da se vakciniše ili ne. To je moja odluka, moj rizik, koji bi drugi već jednom trebalo da prihvate“, kaže na kraju Ričard.