Nemačka želi da poveća broj deportacija

Koliko osoba Nemačka deportuje?

Godine 2018. je, sudeći prema navodima Ministarstva unutrašnjih poslova SR Nemačke, ukupno deportovano 23.617 potražilaca azila. To zvuči mnogo – ali u istom periodu oko 31.000 deportacija nije sprovedena iz raznih razloga.

U većini slučajeva zato što te osobe nisu imale putna dokumenta, ali često i zbog toga što su osobe koje je trebalo proterati jednostavno, uoči planirane deportacije, nestale. Istina je da je u 2018. u Nemačkoj bilo oko 240.000 osoba koje su morale da napuste zemlju, od čega je većina to učinila samostalno.

Kako povećati broj deportacija?

Novi zakoni trebalo bi da spreče da se osobe koje nemaju pravo da ostanu u Nemačkoj „odupiru“ deportaciji ili da je odugovlače. Ubuduće će on e moći mnogo lakše da se uhapse i smeste u „deportacioni pritvor“ – na deportaciju bi u tom slučaju čekali iza rešetaka. Takvo oduzimanje slobode može i mora da naredi samo sud. Do sada je u Nemačkoj za potrebe takvog specijalnog smeštaja u zatvorima na raspolaganju bilo oko 500 mesta.

Ubuduće će osobe koje se deportuju moći da budu smeštene i u regularnim zatvorima. Kako to ne bilo u suprotnosti s propisima EU, pritvoreni potražilac azila biće odvojeni od kriminalaca. Pritvor se može propisati samo u slučaju da se definisani datum izlaska iz zemlje prekorači za 30 dana. Pritvor sme da traje maksimalno 18 meseci. Iza rešetaka se mogu naći i oni potražioci azila koji odbijaju da sarađuju s vlastima pri utvrđivanju njihovog identiteta. No, pritom moraju da postoje i „dovoljni izgledi za deportaciju“ – odnosno, izgledne šanse da ta konkretna osoba napusti zemlju.

Šta su pretpostavke za deportaciju?

Najpre mora da bude odbijen zahtev za dodeljivanjem azila. S odgovarajućom sudskom presudom, „gasi“ se i ograničena dozvola boravka u Nemačkoj – osoba koja nije odbila azil mora u određenom vremenskom periodu da napusti zemlju. Ukoliko ta osoba ne poštuje taj rok, vlasti na odlazak mogu i da je prisile, putem deportacije. To važi i za osobe čiji je postupak provere prava na azil u tako – ukoliko su zbog nekog zločina osuđeni na zatvorsku kaznu u trajanju od najmanje tri godine.

Još jedna pretpostavka za deportaciju je u svakom slučaju razjašnjen identitet osobe, odnosno da ona poseduje važeće ili „rezervne“ (privremene) putna dokumenta. Neke zemlje porekla odbijaju da izdaju ta dokumenta i prihvatiti svoje građane. Sve dok se oko toga ništa ne promeni, nije realan cilj povećanja broja deportacija iz Nemačke.

Kada deportacija neće biti sprovedena?

U načelu važi: deportacije se ne sprovode ukoliko se radi o zemljama porekla gde potražiocima azila nakon povratka prete mučenje ili čak smrt. Ne smeju se deportovati ni fizički i psihički bolesnici.

Osobe čiji je zahtev za dodeljivanjem azila odbijen, čiji je identitet utvrđen i koje se nalaze u procesu obrazovanja (npr. za neki zanat) ili zarađuju dovoljno novca s kojim mogu da finansiraju sopstvene troškove života, takođe ne moraju da strahuju od deportacije. Oni će ubuduće da dobiju statua „Duldung“, to konkretno znači da se odustaje od deportacije.

Ukoliko se na nekom linijskom letu deportovana osoba žestoko brani protiv prisilnog progona, pilot je taj koji mora da odluči da li će da transportuje tu osobu ili ne. Piloti često uskraćuju transport kako ne bi uznemirili ili ugrozili ostale putnike. U tom slučaju deportacija nije otkazana, već je samo odložena. Naime, čak i u slučaju da se deportacija ne može izvesti, to ne znači automatski (kao ranije) da se zbog tog odlaganja „cementira“ status neuspešnog potražioca azila u Nemačkoj, na primer u obliku višestrukih, uzastopnih „Duldunga“. U slučaju da neka osoba više nema pravo boravka u zemlji, time se automatski „briše“ i pravo na dolazak članova porodice te osobe u SR Nemačku.