Nemačke mašine za rusku vojnu industriju

U ratu protiv Ukrajine Rusiji je potrebno sve više oružja. Ruski predsednik Vladimir Putin zato je veliki deo industrije prebacio na ratnu proizvodnju. Sva raspoloživa preduzeća moraju da proizvode vojnu opremu, municiju ili rezervne delove za oružje.

S obzirom na to da je zbog sankcija zabranjen uvoz sredstava koja mogu da se koriste i u vojne svrhe, Rusija pokušava što je više moguće da stvari proizvodi sama. Pritom važnu ulogu igraju proizvodi nemačke mašinske industrije, pokazalo je istraživanje nemačkog javnog servisa SWR.

Rusija uvozi nemačke mašine

Prema ruskim carinskim dokumentima, do kojih su došli novinari SWR-a, do kraja decembra 2023. u Rusiju je isporučeno više od 300 mašina nemačkih proizvođača. Kod većine se radi o velikim industrijskim mašinama ili tzv. CNC-mašinama. Te mašine kojima upravljaju računari mogu potpuno automatski recimo da režu čelik, savijaju limove ili vare metalne delove. Proizvodnja delova automobila, aviona ili municije gotovo je nezamisliva bez takvih mašina, prenosi DW.

Olena Jurčenko iz ukrajinskog trusta mozgova Ekonomsko-bezbednosni savet već duže se bavi tom temom i tvrdi da 80 odsto CNC-mašina u Rusiji danas radi u proizvodnji oružja i opreme za vojsku. „CNC-mašinama kojima upravlja računar može mnogo brže i preciznije da se proizvodi, a to je naročito važno u industriji oružja. Tako može da se proizvodi još ubojitije oružje. A Nemačka je vodeća u svetu kada je reč o proizvodnji takvih mašina, s udelom u Rusiji od oko 30 odsto.“

Kooperanti za rusku vojsku

Nemačke mašine koriste brojni kooperanti u ruskoj proizvodnji oružja, što je SWR uspeo da dokaže na osnovu fotografskih i video-snimaka. Ruska preduzeća „Parsek“, „Kamaz“, NIR“ ili „Industrial Solutions“ isporučuju ruskoj vojsci motore i delove za avione i rakete. U svim tim preduzećima koriste nemačke mašine. Prema ruskim carinskim podacima, mašine su isporučivane sve do kraja 2023.

Novinari SWR-a uspeli su da identifikuju više od 30 nemačkih proizvođača čije mašine su prošle godine uvezene u Rusiju. Mnogi od njih imaju sedište u Baden-Virtembergu na jugozapadu Nemačke, a oko dve trećine tih mašina u Rusiju je uvezeno preko Turske. Turski posrednici koji su uključeni u tu trgovinu imaju, prema istraživanju SWR-a, direktne veze s Rusijom. Neke su čak i osnovali ruski preduzetnici.

Unosno za sve koji u tome učestvuju

Stručnjak za sankcije Benjamin Hilgenštok sa Kijevske škole ekonomije zahteva bolju kontrolu trgovine tim mašinama: „Zaobilaženje sankcija izuzetno je unosan posao. Najčešće će se naći neko u nekoj trećoj zemlji ko će oko toga da se potrudi i ko će za to da bude veoma dobro nagrađen.“ Pritom, kako tvrdi Hilgenštok, zaobilaženje sankcija može dramatično da se smanji: „Na kraju moramo da dođemo do toga da vlasti jasno stave do znanja da kontrola izvoza mora da se sprovodi i da je verodostojnost režima sankcija presudno da u tome učestvuje i privatno preduzetništvo.“

Proizvođači optužuju posrednike

Sankcije se krše već i kada neki nemački proizvođač zna da njegove mašine treba da budu isporučene u Rusiju, recimo preko Turske. Na upit SWR-a nemački proizvođači kažu da se oni uvek pridržavaju propisa o sankcijama. Kažu i da ne mogu da objasne kako su njihove mašine dospele u Rusiju – očigledno je, naglašavaju, da su turski posrednici prekršili odredbe iz ugovora, bez znanja nemačkih proizvođača. Ali, to je teško proveriti.

Ukrajinska ekspertkinja za sankcije Olena Jurčenko smatra da Evropska unija mora da deluje. „Potrebna nam je hitno politička volja na evropskom nivou kako bi se odredbe o sankcijama pooštrile – recimo ako ćerke-firme evropskih preduzeća učestvuju u trgovini s Rusijom. Sankcije moramo tako da pooštrimo da budu kao u bankarskom sektoru. To bi pomoglo“, smatra.

U centru pažnje firme s jugozapada Nemačke

Firma „Valter mašinenbau“ iz Tibingena navodi se čak 11 puta u ruskim carinskim dokumentima za 2023. godinu. Takve isporuke se, prema istraživanju SWR-a, možda odvijaju i danas. Kod ruskog veletrgovca trenutno se nudi potpuno nova mašina firme „Valter“ izgrađena 2024. godine.

Osim toga, veliki broj „Valterovih“ mašina koristi rusko preduzeće NIR JSC. Ono, prema tvrdnjama ukrajinskih snaga bezbednosti, isporučuje ruskoj vojsci motore za avione i rakete. Firma „Valter“ nije odgovorila ni na jedna od više upita novinara SWR-a.

Ruska veb-stranica s podacima za kontakt

Preduzeće „Folmer“ iz Biberaha trenutno ima aktivnu rusku veb-stranicu s podacima o partnerima za servis i održavanje. Prema ruskoj carinskoj dokumentaciji, prošle godine su u Rusiju uvezene četiri velike mašine marke „Folmer“, svaka teška i po više tona. Na više upita koje je SWR uputio firmi „Folmer“ nije bilo odgovora.

Sedam isporuka proizvoda firme „Fajn GmbH“ iz Švebiš-Gminda otišlo je u Rusiju. Osim toga, ta kompanija i dalje ima aktivnu veb-stranicu za Rusiju sa servisom i prodajom. Na konkretna pitanja novinara SWR-am firma nije odgovorila i samo je saopštila da oni preduzimaju „sve mere kako bi se pridržavali propisa o sankcijama. Molimo za razumevanje za to što ne možemo da pružimo dalje informacije.“

„Made in Germany“ omogućuje proizvodnju oružja

Na video-snimcima su novinari SWR-a uspeli da kod više ruskih poduzeća koja rade za rusku vojsku identifikuju mašine marke „Heler“ iz Nirtingena, između ostalog kod „Parseka“ i „Kamaza“. Oba ta preduzeća uključena su u rusku industriju oružja.

Firma „Heler“ je na upit odgovorila da se pridržava svih propisa o sankcijama i da ne može da objasni kojim putem su prošle godine njihove mašine isporučene u Rusiju. I tu su, prema istraživanju SWR-a, bili uključeni turski posrednici.

Istraživački tim SWR-a identifikovao i neke druge nemačke proizvođače mašina čije proizvode koriste ruski kooperanti vojne industrije, a Savez nemačke mašinogradnje je s tim u vezi saopštio: „Polazimo od toga da se proizvođači mašina i postrojenja pridržavaju propisa o sankcijama i zakona. Preduzeća ili posrednici koji se ne pridržavaju zakonskih propisa, čine krivično delo. Obustavljanje isporuka u Tursku mi odbijamo.“

Stručnjak smatra da proizvođači moraju da deluju

Stručnjak za sankcije Hilgenštok iz Kijevske škole ekonomije procenjuje da nemačke firme nisu uvek informisane o tome da njihovi proizvodi dospevaju u Rusiju. „Ali, one bi to mogle da utvrde ako bi pokušale.“ Hilgenštok zato zahteva pooštravanje obaveze kontrole za preduzeća, jer „velika bi razlika bila ako bi neko preduzeće znalo da bi eventualno moglo da ima pravne probleme ili da bude suočeno s novčanim kaznama, ako ne preduzme određene korake u internoj kontroli svojih lanaca isporuke.“