Nemačke službe traže veća ovlašćenja u borbi protiv ekstremizma

Nemac star 27 godina i ranije nepoznat policiji priznao je da je izveo napad prošle srede. Tom prilikom je život izgubilo dvoje ljudi.

Taj čovek, identifikovan samo kao Štefan B, navodno je sam napravio oružje iz kog je pucao, uz pomoć instrukcija na internetu a pre napada je postovao antisemitsku poruku. Napad je uživo strimovao na popularnom igračkom sajtu.

Kao odgovor na taj napad i prethodne incidente, nemački zvaničnici su pozvali da se više policajaca rasporedi na poslove borbe protiv desničarskog ekstremizma kao i da se veći fokus stavi na onlajn platforme za koje tvrde da su sredstvo za širenje ekstremno desničarskog radikalizma i povezivanja istomišljenika na isti način na koji to čine islamski ekstremisti.

Šef Federalne službe za zaštitu ustava (BfV) Tomas Haldenvang rekao je da napad u Haleu i slične pucnjave u Teksasu, na Novom Zelandu i u Norveškoj pokazuju da postoji potreba da službe bezbednosti dobiju bolja oruđa za borbu protiv ekstremizma na internetu. On je posebno pozvao vlasti da dozvole instaliranje softvera za nadzor na telefonima i kompjuterima osumnjičenih da bi se mogla čitati enkriptovana komunikacija.

Načelnik Federalne kriminalističke policije Holger Minš rekao je da pretnje na internetu i akti nasilja stvaraju „klimu straha“ u Nemačkoj, što odvraća ljude od težnje za radom u javnim službama.

„Desničarski zločini prete našoj demokratiji. Situacija je ozbiljna“, rekao je Minš.

Nemačka je i dalje potresena ubistvom Valtera Libkea, regionalnog političara iz vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ubijenog u junu u kući u kojoj je živeo. Libke je bio istaknuti pristalica dobrodošlice koju je kancelarka Angela Merkel 2015. uputila izbeglicama, a osumnjičeni za njegovo ubistvo je desničarski ekstremista s nizom osuda za nasilne zločine počinjene nad migrantima.

Minš je naveo da je njegova služba identifikovala 43 desničarskih ekstremista koji se smatraju ozbiljnom pretnjom, što je za oko trećinu više nego na početku ove godine. Vlasti navode da u Nemačkoj ima oko 12.700 desničarskih ekstremista „spremnih da posegnu za nasiljem“.

On je pozvao na niz mera, među kojima su pojačan nadzor nad govorom mržnje na internetu, produžavanje perioda čuvanja podataka o potencijalnim ekstremistima i krivično gonjenje onih koji prave i distribuiraju spiskove političkih neprijatelja.

Minš je predložio da se postojeći zakon koji obavezuje platforme poput Fejsbuka i Tvitera da neodložno briše govor mržnje proširi tako da natera društvene mreže da takav sadržaj prijavljuju policiji.

Prema njegovim rečima, njegova služba bi mogla postati čvorište bavljenja zločinima iz mržnje na internetu na isti način kao što se to već radi s dečjom pornografijom.

Takođe je predloženo i formiranje specijalne jedinice za istraživanje potencijalnih ekstremista u policiji i drugim vladinim službama, kao i udar na poznate desničarske grupe.

Poslanica opozicione Levice Martina Rener je pozvala BfV da prestane s korišćenjem neonacista kao plaćenih doušnika, što je praksa koja je u prošlosti dovodila do priliva novca ekstremno desničarskim grupama.

Rener je umesto toga podržava zahteve za boljom saradnjom evropskih zemalja u borbi protiv desničarskog ekstremizma.

Bezbednosni zvaničnici su posebno zabrinuti jer takozvana „nova desnica“, grupe u koje spadaju i frakcije u desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD), od pre dve godine parlamentarnoj stranci, ekstremistima obezbešđuju intelektualnu podlogu. Regionalni poslanik AfD Roland Ulbrih je posle napada u Haleu izazvao negodovanje pitanjem „Šta je gore, oštećena sinagoga ili dva mrtva Nemca?“ okačenim na Fejsbuku.

Osumnjičeni za napad u Haleu nije uspeo da prodre u sinagogu u kojoj se tada nalazilo mnoštvo ljudi koji su obeležavali Jom Kipur, najsvetiji dan u judaizmu. Tada je otvorio vatru i ubio 40-ogodišnju ženu na ulici ispred sinagoge i 20-ogodišnjeg muškarca u obližnjem restoranu brze hrane pre nego što je pobegao. Uhapšen je nešto kasnije u Cajcu, mestu oko 50 kilometara od Halea.

Vlasti i dalje istražuju da li je on imao veze s nekog poznatom grupom. Osumnjičeni je priznao da je pucao i da je to učinio iz antisemitskih i ekstremno desničarskih pobuda.