Nemački demohrišćani traže da kancelar posle izbornog poraza proveri poverenje u parlamentu

Generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Karsten Lineman (Carsten) i potpredsednik poslaničke grupe demohrišćana u parlamentu Jens Špan (Spahn) rekli su da Šolc treba da snosi konsekvence i proveri koliko poslanika ima poverenje u njegovu vladu.

Ukoliko ne bi dobio poverenje većine poslanika, šef države bi mogao da raspusti parlament i raspiše prevremene izbore.

Predsednica SPD Saskia Esken odbacila je takav zahtev. „Kancelar je na čelu vlade koju smo zajedno formirali od tri partije, i to će nastaviti da radi“, rekla je Esken, a prenela agencija dpa. Esken je dodal da Šolc „uživa puno poverenje“ i da je SPD „jedinstvena“.

Generalni sekretar liberalne Partije slobodnih demokrata (FDP) Bižan Đir Saraj izbegao je pitanje o poverenju vladi. „Kao prvo, ne postavlja se pitanje poverenja. Imamo ogromne izazove u našoj zemlji, i bez obzira ko je na vlasti, moramo ih rešiti“, rekao je Đir Saraj, dodajući da je Nemačkoj potreban ekonomski zaokret.

Hrišćansko demokratska unija (CDU) i njena bavarska manja sestra Hrišćansko socijalna unija (CSU) ovojile su od 29,5 do 30 odsto glasova. Odličan rezultat ostvarila je ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD ) koja je osvojila 16 do 16,5 odsto.

Prema prognozama koje su prenele nemačke javne televizije, socijaldemokratska SPD kancelara Olafa Šolca ovojila je sa 14 odsto tek treće mesto, a za njom slede Zeleni, koji su sa oko 12 odsto pretrpeli značajan udarac u odnosu na izbore 2019. kad su osvojil 20,5 odsto glasova, i liberalna FDP, a sa nepromenjenih oko 5 odsto. Te tri stranke su članice vladajuće koalicije.

Prva na listi Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Katarina Barli (Barley) ocenila je večeras da slab uspeh njene partije na evropskim izborima ostavlja gorak ukus, ali i da nije postojala dovoljna podrška politike na saveznom nivou, u kojoj upravo SPD predvodi vladajuću koaliciju.

Ona je rekla da SPD, kao ni druge partije, nije znala da izvuče korist iz demokratskih protesta sa početka godine, kada su širom Nemačke održavane masovne demonstracije protiv desnog ekstremizma, prenela je agencija dpa.

Na pitanje o mogućoj potvrdi Ursule fon der Lajen, iz opozicione konzervativne Hrišćansko-demokratske unij (CDU), za drugi mandat na čelu Evropske komisije, Barli je rekla da je za to potreban „demokratski konsenzus“. A takav konsenzus ne može se postići sa desnim populistima i neofašistima, naglasila je Barli.