Nemački Frankfurter algemajne cajtung o knjizi koja se bavi ulogom Univerziteta u Prištini u novijoj istoriji Kosova: “Oruđe za emancipaciju od Srbije“

„Konflikt oko Kosova bio je početak i kraj ratova u raspadu Jugoslavije“, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), podsećajući na to da je Slobodan Milošević još 1989. poništio autonomiju južne pokrajine.

List piše o knjizi-studiji autora Bljerima Čanaja koja se bavi ulogom koju je još i pre toga imao Univerzitet u Prištini, osnovan 1970. godine. Knjiga je nedavno je objavljena na nemačkom.

„Univerzitet je od osnivanja, ali posebno od osamdesetih i devedesetih, od strane srpskih medija i političara napadan kao leglo albanskog nacionalizma“, piše Čanaj, a prenosi nemački list. Prema oceni Čanaja, taj univerzitet je pak bio „sredstvo mirne borbe albanskog stanovništva“.

Kako smatra Čanaj, računica Beograda bila je da će nastavno osoblje, koje je obrazovano u Beogradu, na prištinskom univerzitetu stvarati „albansku komunističku i projugoslovensku elitu“.

Protesti 1981.

Kako piše FAZ, kasnija uloga univerziteta sudbinski povezana je sa Sovjetskim upadom u Čehoslovačku 1968. godine. Tada je Albanija napustila Varšavski pakt, pa su poboljšani odnosi sa Jugoslavijom.

Kasnije osnovani univerzitet u Prištini mogao je tako da pribavlja literaturu iz Albanije, a uposleno je i 200 nastavnika iz diktature Envera Hodže, piše list.

„Kad su se osamdesetih opet pogoršali jugoslovensko-albanski odnosi, nastavno osoblje iz Albanije zamenjeno je prvom profesorskom generacijom kosovskog porekla“, navodi list iz Frankfurta.

U inostranstvu je taj univerzitet prvi put primećen 1981. godine kad je oko dve hiljade (od 36.000 studenata) protestovalo zbog loše ishrane u studentskoj menzi, navodi list.

„Protest se brzo proširio“, piše Čanaj, a citira FAZ. „Desetine hiljada Albanaca širom Kosova pridružile su se albanskim studentima koji su uživali veliki prestiž u stanovništvu i važili za intelektualnu elitu, te su proteste prerasli u demonstracije zbog loše socijalne situacije.“

Autor knjige, prema FAZ-u, navodi i iredentističke elemente protesta. „Nije manjkalo parola u kojima se tražilo pripajanje Albaniji i uzvikivalo ime albanskog šefa države Envera Hodže“, navodi Čanaj.

Kako tumači frankfurtski list, zahtevi za pripajanje Albaniji pokazuju visok stepen nezadovoljstva. Jer, Kosovo jeste bilo najnerazvijenije područje Jugoslavije, ali i dalje „s bitno višim standardom života od Hodžinog evropskog sirotišta trećeg sveta“.

Tim protestima je, ocenjuje list, univerzitet u Prištini postao „nepobitni faktor formulisanja političke volje na Kosovu. Studenti su recimo podržavali štrajkove rudara i druge socijalne proteste. Na demonstracijama protiv pretećeg ukidanja autonomije krajem 1988. učestvovale su stotine hiljada ljudi, a studenti iz Prištine imali su ključnu ulogu u mobilisanju.“

Dolazak Miloševića

Kako se ocenjuje u nemačkom listu, „delom i kao eho događaja na Kosovu, osamdesetih godina je u Srbiji nacionalizam dobio na snazi, da bi došao na vlast u liku Miloševića“.

„Srpske vlasti su posrbile čitav institucionalni život na Kosovu kao i Univerzitet u Prištini“, citira FAZ iz Čanajeve studije, „tako što su raspustili sve albanske zaposlene i studente i uz podršku snaga sile proterali ih iz zgrada.“

Uvedeni su srpski nastavni planovi, piše FAZ, zabranjeni albanski udžbenici, predavalo se samo na srpskom.

„Kao reakciju su albanske elite u podzemlju izgradile institucije paralelne onima iz kojih su proterani“, piše list. Ta „država u senci“ u inostranstvu najpre je povezivana s Ibrahimom Rugovom, a „univerzitet u senci“ je pružao „duhovno oruđe za političku emancipaciju od Srbije“.

„Frankfurter algemajne cajtung“ navodi da Čanaj sve to u svojoj studiji „detaljno“ dokumentuje što njegovu knjigu čini prikazom „kosovske istorije od sedamdesetih, pa do intervencije NATO 1999. godine“.