Nemački general upozorio: Sabotaža na železnicama tek početak „hibridnog rata“ u jeku ruske agresije na Ukrajinu

Drugi put u dve sedmice Nemačku su potresle sabotaže na infrastrukturi. Nakon miniranja gasovoda Severni tok, u subotu (8. oktobar) je železnički saobraćaj umrtvljen u velikom delu zemlje jer je neko presekao komunikacione kablove.

Do sada je utvrđeno da su kablovi isečeni u šahtovima u Berlinu i nadomak Dortmunda, a svi zvaničnici su govorili o „sabotaži“. Istraga se vodi, počinioci su još nepoznati.

Takvi udari bi mogli biti sve češći, tvrdi general Bundesvera Karsten Brojer.

„Svaka trafostanica, svaka elektrana, svaki gasovod može biti potencijalni cilj napada“, rekao je on za list Bild.

Brojer, koji predvodi Teritorijalnu komandu armije, vidi pozadinu u agresiji Rusije na Ukrajinu i novonastaloj bezbednosnoj situaciji. „U Komandi se pripremamo pre svega na hibridne pretnje. To je stanje kada ne vlada baš sasvim mir, ali još ne vlada ni pravi rat.“

General dodaje da se vojska priprema na napade na infrastrukturu, sajber-napade ili nadletanje izviđačkih dronova iznad kasarni. „Dakle na ubode kojima je cilj da izazovu nesigurnost u stanovništvu i uzdrmaju poverenje u našu državu.“

„Rusija ima interes…“

Nakon što su pre dve sedmice minirane tri od četiri cevi Severnog toka 1 i 2 u Baltičkom moru, iz istražnih krugova se čulo da se sumnja na „državnog aktera“. Čulo se takođe da je kritična infrastruktura podno mora – poput gasovoda ili internet-kablova – praktično nezaštićena.

Slično je sa napadom na nemačku Železnicu. I ovde se javljaju prvi glasovi koji upiru prstom u Moskvu. Tako je stručnjak za terorizam Peter Nojman rekao da nema dokaza i da treba biti oprezan u procenama, ali da je „veoma plauzibilno“ da Rusija ima koristi od napada.

„Rusija ima interes da izazove paniku u Evropi i pokaže da žestoko može da uzdrma naš život“, rekao je on za televiziju RTL.

Teško je sve zaštititi

Više poslanika Bundestaga zatražilo je da Vlada sačini koncept zaštite infrastrukture.

„Nova era hibridnog ratovanja traži da prilagodimo koncepte“, rekao je opozicioni demohrišćanski poslanik Torsten Fraj za RND.

Vladajući Zeleni su ponovili zahtev da se novac iz posebnog fonda Bundesvera – za to je na početku ruske agresije odobreno sto milijardi evra – upotrebi i za zaštitu infrastrukture. Poslanica Irene Mihalić je optužila upravo opozicione Demohrišćane da koče taj poduhvat.

Naime, za uvođenje dodatnog vojnog budžeta bila je potrebna izmena Ustava, a time i dvotrećinska većina – to jest, podrška Demohrišćana.

Doduše, pitanje je koliko može da se zaštiti baš svaki put, pruga ili postrojenje. Pre samo nekoliko dana je jedna portparolka Železnica rekla za nedeljnik Cajt da „nije moguće neprestano i obuhvatno“ štititi železničku mrežu od preko 33.000 kilometara.