Nemački javni servis: U Srbiji na snazi lov na ruske opozicionare

Eleni Koposovoj trenutno ne preostaje ništa drugo osim da po čitav dan proverava elektronsku poštu. Početkom februara dobila je dopis Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u kojem stoji da je ona „pretnja po nacionalnu bezbednost“ i da mora da napusti zemlju u roku 30 dana.

Otada se nada da će je izvestiti da se radilo o zabuni. Jer, ta Ruskinja, koja se pre pet godina doselila u Srbiju, neupadljiva je žena: stara 54 godine, prevoditeljka, majka dvoje dece.

Ona kaže da nikada nije bila stvarno politički aktivna. Osim jednom. „Samo taj jedan put sam pre dve godine na Fejsbuku potpisala peticiju protiv ruskog napadačkog rata, inače ništa drugo.“

Sada njena dozvola boravka nije produžena. MUP Srbije nije naveo razloge zašto ona predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost.

Raste pritisak na Ruse u Srbiji

Koposova ni u kom slučaju ne želi nazad u Rusiju. Plaši se da bi kao proterana osoba, koja se kritički izjasnila o ratu, u Rusiji završila u zatvoru. Zašto su odbili da joj produže dozvolu boravka? Koposova je uverena: „Iza toga sigurno stoji Kremlj. On vrši pritisak na Srbiju.“

Elena Koposova nije prva ruska državljanka koja doživljava progon u Srbiji. Sve više ljudi ne dobija dozvolu boravka s istim obrazloženjem. Pritisak na Ruse u egzilu u Srbiji raste.

Do sada je poznato 13 takvih slučajeva, saopštila je opoziciona organizacija „Russian Democracy Society“ (RDS). Ali, moglo bi da ih bude još više, jer pogođeni često ne žele javno da istupaju.

Srbija – pouzdan ruski partner

Upravo to zastrašivanje i ućutkivanje opozicije u inostranstvu i jeste cilj ruske države, kaže Peter Nikitin, osnivač RDS. „Zbog zastrašivanja mi kao Rusi u egzilu u Srbiji ne uspevamo da stvorimo pokret kako bismo se suprotstavili ruskom režimu. Mada bi nas u stvari bilo dovoljno.“

A Srbija, zemlja-kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, još jednom se pokazuje kao pouzdan ruski partner. Ta zemlja do sada se još uvek nije priključila zapadnim sankcijama protiv Moskve, ona i dalje uvozi oko 90 odsto gasa iz Rusije.

Uhođenje Kara-Murze

Još jedan slučaj u kojem su Rusija i Srbija navodno blisko sarađivale u suzbijanja kritičkih glasova jeste Vladimir Kara-Murza. Tvaj ruski novinar izvestio je da ga je tajna služba Srbije prisluškivala na jednom putovanju za Beograd.

On se tamo susreo s ruskim opozicionarima u egzilu. Prisluškivani razgovori odmah su završili kod ruskih vlasti. Kara-Murza je sada u zatvoru gde služi 25-godišnju kaznu na koju je osuđen zbog kritika na račun agresorskog rata.

„Osnova te saradnje je sporazum iz 2021. godine između Srbije i Rusije o suzbijanju ’obojenih revolucija’“, kaže Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je „obojenim revolucijama“ nazivao sve društvene pokrete koji su, kako je rekao, instrumenti Zapada za destabilizaciju Srbije i Rusije.

Brojni Rusi u egzilu u Srbiji

„Ali, novost je to što u međuvremenu postoji ozbiljan broj Rusa u egzilu u Srbiji koji su spremni da izađu na ulicu i tamo kritikuju ruski režim“, kaže Tomanić. A kako bi se to sprečilo, napominje ona, sve je više postupaka kao onaj protiv Elene Koposove.

Mnogi su joj savetovali da ćuti, priča Koposova. Ali ona ne želi da ćuti. Jer je, kako kaže, Srbija u međuvremenu postala njena domovina. Njena porodica je skoro dovršila gradnju kuće, deca govore srpski, idu u školu. Prošlog vikenda je mlađi sin bio pozvan na rođendan kod prijatelja iz škole.

Kako bi dobila na vremenu, Elena Koposova je uložila žalbu protiv odluke Ministarstva unutrašnjih poslova.