„Vučić vodi efikasnu politiku klackalice“: Austrijski Standard tvrdi da se nemački kancelar bacio u zagrljaj autokrati zarad biznisa

Postoji nekoliko stvari koje zabrinjavaju oko litijumskog posla sa Aleksandrom Vučićem.

Prvo, srpska javnost je namerno prevarena.

U januaru 2022. tadašnja premijerka Ana Brnabić otkazala je projekat oko litijuma nakon ekoloških protesta.

Ali to je očigledno bio samo blef da bi se stvari nastavile iza kulisa.

Sada gospođa Brnabić tvrdi da su za razvoj događaja 2022. godine krive strane tajne službe, koje su navodno htele da nanesu štetu Srbiji.

Poznata je i tvrdnja režima u Rusiji da su strani agenti zli. U tom smislu, srpski političari i njihovi mediji u više navrata sprovode antinemačke kampanje.

Ali Berlin ne mari za to.

Jer evropskoj automobilskoj industriji, koja želi da pređe na električne automobile, hitno je potreban alkalni litijum.

Takođe žele da postanu nezavisniji od Kine, koja ima rezerve sirovina.

Zato su očigledno spremni da odgovore na želje autokratskog režima u Srbiji.

Konačno, na zapadu zemlje postoje velika nalazišta litijuma.

Posao ima cenu

Međutim, taj posao ima cenu koju će platiti građani Srbije. Jer Nemačka je za Srbiju daleko najvažnija zemlja – i politički i ekonomski.

Ako nemačka vlada više ne bude insistirala na demokratskim i ustavnim standardima zbog sopstvenih sirovinskih interesa, to više niko neće činiti.

Ovo posebno šteti hrabrim demokratskim snagama u Srbiji koje veruju Nemačkoj.

Ponašanje nemačke diplomatije prema Srbiji je već neko vreme upadljivo i sve više ga karakteriše politika smirivanja, iako Srbija ne podržava sankcije Rusiji, vodi izrazito nacionalističko-revizionističku političku liniju i destabilizuje region sa velikosrpskim ambicijama.

U pozadini su poslovi: Srbija, prema Fajnenšel tajmsu, isporučuje Ukrajini oružje u vrednosti od 800 miliona evra. Vučić vodi efikasnu politiku klackalice i tako uspavljuje kritike.

Politika smirivanja

Politika smirivanja režima u Beogradu ide i na račun manjih susednih država.

Bilo je primetno, na primer, da je Nemačka svoju podršku pristupanju Kosova Savetu Evrope vezala za nove uslove i time ga sprečila.

Srbija je ranije masovno lobirala da spreči prijem Kosova u Savet Evrope.

Tokom pregovora oko Ohridskog sporazuma sa Kosovom pre godinu i po dana, nemačka strana je navodno obećala i srpskim predstavnicima da će podržati litijumski projekat.

Belo zlato se stoga koristi za političke poslove. Nemačka izgleda kao molitelj a Vučić poentira na svim nivoima.

Uprkos litijumskom sporazumu, Vučić još nije potpisao Ohridski sporazum i redovno potvrđuje da to nikada neće učiniti.

Poslanik nemačke CDU Knut Abraham s pravom upozorava da „kao nekada Putin“, zemlja može nekažnjeno da sprovodi agresivnu politiku prema svojim susedima zbog svojih ekonomskih odnosa.

U svakom slučaju, diplomatija sirovina koja gura u stranu vladavinu prava i standarde EU jača autokratsko ponašanje i šalje pogrešan signal. Posledice ovoga će se osetiti na Balkanu.