Nemački list Velt: Postoji mogućnost da je Bugarska tajno snabdevala Ukrajinu municijom i naftom

Bugarska je od početka ruske agresije tajno snabdevala Ukrajinu oružjem i dizelom, otkriva nemački list Velt.

To je činjeno nezvaničnim kanalima i preko privatnih firmi i posrednika, s obzirom da se bivši premijer Kiril Petkov suočavao sa otporom koalicionih partnera Socijalista da isporučuje oružje Ukrajini.

Velt navodi da je Kijev u proleće 2022. nezvanično zatražio pomoć od Sofije jer je ukrajinskoj vojsci skoro ponestalo goriva i municije sovjetske proizvodnje, prenosi Dojče vele.

Municija i dizel nisu išli direktnim putem, već preko posredničkih kompanija u Bugarskoj i inostranstvu, a transportovani su vazdušnim i kopnenim putem preko Rumunije, Mađarske i Poljske.

Posebno je pikantno što je dizel koji je Bugarska tajno isporučivala napravljen od ruske sirove nafte u crnomorskoj rafineriji, koja je u to vreme pripadala ruskoj kompaniji Lukoil.

Velt ističe da su iza svega stajali tadašnji premijer Kiril Petkov i ministar finansija Asen Vasilev, dvojica ekonomista školovanih na Harvardu, koji se nedavno obreli u bugarskoj politici sa agendom borbe protiv korupcije.

Kiril Petkov, sada u opoziciji, potvrdio je Veltu da je njegova vlada posrednicima dala dozvolu za izvoz. „Naša privatna vojna industrija je proizvodila punom parom“, rekao je on. „Procenjujemo da je u ranim fazama rata oko trećina municije potrebne ukrajinskoj vojsci došla iz Bugarske.“

To je nemačkom listu potvrdila i vlada u Kijevu. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je njegova zemlja prošlog aprila skoro ostala bez municije.

„Znali smo da Bugarska u skladištima ima velike količine municije kakva nam je bila potrebna, pa me je predsednik Zelenski zadužio da diplomatskom veštinom nabavim neophodan materijal“, rekao je Kuleba. To je u to vreme bilo pitanje „života i smrti“, rekao je on nemačkom listu.

Prema informacijama Velta, isporuke municije u vrednosti oko dve milijarde evra platile su SAD i Velika Britanija.

Kampanja dan posle ruskog napada

Bugarska je takođe igrala bitnu ulogu u kada se radilo uvođenju sankcija EU i načinima izlaska iz zavisnosti od ruskih energenata.

„Sve je počelo još 25. februara, samo dan nakon Putinovog napada na Ukrajinu, na neformalnom sastanku Evropskog saveta u Briselu. Pošto svi šefovi vlada EU drže govore jedan za drugim, sastanak se odugovlačio do kasno u noć. Premijer Petkov, kaže, tokom ovih sati ide od jednog do drugog kolege i svima govori da Zelenskom možda ostaje manje od 48 sati života, da je na moskovskoj crnoj listi, te da savet EU mora odmah da donese odluke“, navodi nemački list.

„Njegov predlog: odvojiti Rusiju od platnog sistema Svift i zamrznuti evropske obveznice od ruske centralne banke. Mnogi šefovi država EU su bili zabrinuti, ali je na kraju Evropska komisija podržala taj potez“, piše Velt.

Istovremeno, bivši ministar finansija Vasilev prisustvovao je sastanku ministara finansija EU u Parizu. I oni su bili neodlučni, kaže Vasilev. Svi su još uvek bili u šoku od napada. A onda je Vasilev održao govor. Ne o brojkama i ekonomskim posledicama, već o tome šta Putin podrazumeva pod „denacifikacijom Ukrajine“.

„Rusi su to uradili u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, pobili su hiljade ljudi, profesora i sveštenika“, kaže Vasilev. I on je vodio kampanju da se odluke hitno donesu. Učesnici sastanka potvrdili su Veltu da je bugarski ministar preokrenuo raspoloženje. Dva dana kasnije, Brisel je sproveo mere. U krugovima EU se priča o „bugarskom predlogu“.

Kako je došlo do dogovora o dizelu

Vasilev priča Veltu i o sastanku Svetske banke u Vašingtonu u aprilu. Tamo mu je predstavnik Ukrajine rekao da su ostali bez goriva. Vasilev je, kaže, podstakao Lukoil u Bugarskoj da izvozi višak nafte u Ukrajinu, odnosno oko polovine proizvedenog goriva.

Tadašnji ministar finansija Asen Vasilev rekao je za Velt: „Bugarska je postala jedan od najvećih izvoznika dizela u Ukrajinu i povremeno je pokrivala 40 odsto ukrajinskih potreba.“

Pri tom je Bugarska do kraja prošle godine bila stoprocentno zavisna od ruskih isporuka i stoga nije učestvovala u embargu EU na naftu. Izgledalo je kao da je Bugarskoj stalo samo do sebe – ali Petkov i Vasilev su to izdržali i odbranili svoju poziciju u Briselu.

Velt dalje piše da je „malo verovatno da je Moskva znala za isporuke dizela ukrajinskoj vojsci. U svakom slučaju, cisterne su mesecima nesmetano putovale tamo amo.“

Međutim, Kremlj nije prevideo da je Bugarska, pod premijerom Petkovim i ministrom finansija Vasilevim, vodila masovnu kampanju za Ukrajinu. Još u maju Moskva je pokrenula sajber napade, pokušala da podmiti članove parlamenta i da se infiltrira u vlast.

Gasprom je još 27. aprila ukinuo isporuku gasa Bugarskoj kao prvoj zemlji u EU. Kako navodi Velt, premijer Petkov je u roku od 24 sata rešio stvar i organizovao dva tankera sa tečnim gasom iz SAD – po istoj ceni po kubnom metru koju je tražio Gasprom.

Petkov sada objašnjava zašto je Vašington bio spreman da to uradi. „U razgovorima sam jasno stavio do znanja da su tankeri politički signal celoj Evropi da uvek postoje načini da se izađe iz zavisnosti od Rusije.“ Petkov je završio posao dovršetkom gasovoda prema Grčkoj, dodaje Velt.