Nemački mediji: Kako to Vučiću prolazi?

Nedeljnik Cajt je doneo tekst o demonstracijama u Srbiji posle izbora, izbornim manipulacijama i Vučićevoj sposobnosti da se Briselu ponudi kao rešenje za Kosovo, a ne kao problem:

„Prema anketama predsednikovoj partiji je u glavnom gradu pretio poraz od opozicionog saveza ‘Srbija protiv nasilja’. To bi bio težak udarac za Vučića, koji je na vlasti od 2012. Kada bi izgubio Beograd, to bi bio početak kraja – tome se nadaju brojni opozicionari, a toga se plašio i sam predsednik. Znao je kako to da spreči“, piše u tom tekstu novinar Ulrih Ladurner.

Autor potom objašnjava da su Srbija i Zapadni Balkan predmet geopolitičke utakmice Rusije i EU, da je Srbija najveća i najvažnija zemlja u tom regionu, ali i da je Brisel neobično tih posle izbora u Srbiji – delom i zbog toga što su još praznici.

Potom sledi analiza vladavine predsednika Srbije: „Vučić je u poslednjih deset godina snažno podrio demokratiju svoje zemlje. Štampa je praktično upodobljena, opozicija potkresana. Srpski vlastodržac ne učestvuje u sankcijama Evropske unije protiv Rusije. I sada izborne manipulacije. Postavlja se pitanje, kako to Vučiću prolazi?“

Ladurner navodi da se „odgovor mora tražiti u kosovskom konfliktu“.

„U Briselu se veruje, da samo Vučić može da reši te probleme. U njemu vide jakog čoveka, koji će objasniti Srbima da je Kosovo nepovratno izgubljeno. Samo nacionalista Vučić može srpskoj naciji objasniti gubitak jedene od ‘njenih’ pokrajina. U Briselu se drže te teorije. Pa se zbog toga drže i Vučića“, piše u tekstu uglednog nedeljnika.

Ali zašto bi Vučić oslobodio put za nezavisnost Kosova, pita se novinar:

„Ako bi to uradio, izgubio bi ključnu poziciju. Sve dok je ima, Brisel ima razumevanja za njega. Zato igra na vreme. Do sada on u pogledu Kosova nije napravio ključne ustupke. Brisel i dalje ostaje strpljiv – i tih.“

Zanimljivo je da pre tačno godinu dana Ladurner pisao o sličnoj temi, odnosu EU prema Vučiću, a da je predsednik Srbije na taj tekst odgovarao na konferenciji za štampu.

Večita čekaonica EU

Berlinske dnevne novine Tagesšpigel donose tekst političke analitičarke Sofi Pornšlegel koja radi u Briselu. Ona se u tekstu bavi kandidatima za EU.

Najpre navodi tri kriterijuma za pristup Evropskoj uniji: demokratski standardi, funkcionalna ekonomija i državna suverenost. Autorka konstatuje da za neke zemlje nije jednostavno da ispune te kriterijume. „Neke zemlje poput Turske i Srbije su se voljno udaljile od standarda Evropske unije“, piše ona.

U tekstu se navodi da evropska perspektiva ima i geopolitičku dimenziju – sprečavanje Rusije i Kine da povećaju svoj uticaj na evropskim granicama. „Ali proširenje skriva i rizike: Da li bismo primili Mađarsku u EU, da smo znali da će Orban nepunih deset godina posle ulaska u EU pretvoriti zemlju u autokratiju?“

Potom se u tekstu preispituje zapadni model pristupnih priprema zapadnobalkanskih država.

„Model modernizacije koji Zapad propisuje zemljama jugoistočne Evrope sa ciljem njihovog priključenja Evropskoj uniji pretvorio se u svoju suprotnost. Region trenutno transferiše znatno blagostanje u Zapadnu Evropu, umesto da ubrza svoj razvoj: preko trgovinskih deficita, vraćanja kredita i stavljanja na raspolaganje jeftine radne snage.“

„Gubitak humanog kapitala iseljavanjem u EU je pritom najvažniji faktor. Zemlje članice Evropske unije profitiraju od toga. Čak i ako EU ispuni svoja nedavna obećanja iz novembra 2023. sa planom rasta za Zapadni Balkan, te države će i dalje primati šest do osam puta manje pomoći u razvoju nego što ih primaju članice Evropske unije u regionu.“

„Po sadašnjoj stopi privrednog rasta, njihov privredni učinak će biti na nivou proseka Evropske unije tek 2076. godine. A bez popravljanja životnih uslova jedva da će biti moguće da se potisnu korupcija i desničarski populizam.“