Nemački mediji o „misterioznim pretnjama“ u Beogradu

Počelo je u ponedeljak pretnjom bombom na avio-liniji Beograd-Moskva, ali onda je izbio haos, prenosi berlinski list Tagescajtung. „Ukupno 97 škola u Beogradu dobilo je anonimne pretnje putem mejla. U pojedinim osnovnim školama nastala je panika, roditelji su pohrlili po decu, a neki srednjoškolci su se, pak, obradovali otkazivanju nastave – đaci su plesali ispred jedne beogradske gimnazije dok ih policajci nisu oterali.“

Za policiju je situacija bila sve samo ne smešna, piše berlinski list. Jer, „kako proveriti sve te škole? Na čitavom Balkanu nema toliko odeljenja za uklanjanje bombi. Iako je brzo postalo jasno da su pretnje verovatno lažne, zakon nalaže policiji da proveri svaku“, podseća berlinski list.

Nemačka agencija dpa prenosi da je anonimnih dojava bilo i u utorak, i podseća da se od marta stalno ponavljaju pretnje bombama avionima Er Srbiji koji lete za Rusiju. „Beogradski aerodrom je u jednom trenutku morao da bude evakuisan, a u nedeljama koje su usledile, na meti su bili tržni centri, škole i Beogradski zoološki vrt. Ni u jednom slučaju nisu pronađene eksplozivne naprave.“

Pretnje u ponedeljak i utorak bile su najmasovniji talas tih misterioznih pretnji do sada, ukazuje nemačka agencija i navodi da su slične pretnje nedavno prijavljene i iz drugih zemalja u regionu, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Ko je odgovoran za pretnje?

Berlinski Tagescajtung prenosi reči ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulin koji je ocenio da je reč o „ratu protiv Srbije“. Mediji spominju „organizovane hakerske napade“.

I svi se pitaju: ko stoji iza toga? Nemački list navodi reči glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“ Filipa Švarma: „To mogu biti ukrajinski, poljski ili baltički hakeri, možda i neka zapadna tajna služba, jer Srbija nije uvela sankcije Rusiji i inače je prijateljski nastrojena prema Putinu. Ali to bi mogli da budu i ruski hakeri – to bi bilo upozorenje šta bi se desilo Srbiji ako se Rusija sankcioniše. Ili, manje politički, mogu da budu i hakeri koji žele da tako steknu ime.“

Prenosi se i mišljenje profesora Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu Gorana J. Mandića koji smatra da trag vodi u Ukrajinu. Dokaz za to on vidi u činjenici da je uzbuna počela pretnjom za let Beograd-Moskva.

Stručnjaci za bezbednost objašnjavaju da su IT-jedinice srpske policije mogle samo delimično da prate trag. Od određene tačke su nemoćni bez međunarodne saradnje – na primer sa ukrajinskim kolegama.