Nemački mediji o samitu BRIKS-a: „Novi svetski poredak“

Šta BRIKS zapravo želi da bude?

Špigel možda najupečatljivije predstavlja tu grupu zemalja koja u sadašnjem obliku postoji od 2010. godine: „Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika – tih pet nacija zajedno predstavljaju više od 40 odsto čovečanstva. Do sredine ovog veka, petorka bi mogla da čini polovinu svetske ekonomije – a nijedna od njih nije osudila svoju članicu Rusiju za njen agresorski rat. To su brojke koje 15. samit BRIKS-a čini značajnim događajem. Radi se o tome kako veliki deo čovečanstva, van zapadnih industrijalizovanih nacija, gleda na svet. I kako zamišlja njegov budući poredak.“

„Ono što ujedinjuje pet država, jeste nezadovoljstvo dominacijom Zapada u svetskom poretku i njegovim institucijama. BRIKS zahteva veći uticaj kada je reč o oblikovanju sveta, bilo u Savetu bezbednosti UN, u Svetskoj banci ili u zaštiti klime“, navodi nemački nedeljnik, ali i ukazuje da „ne postoji, međutim, konsenzus o tome kako bi trebalo da izgleda multipolarni svet o kome se toliko priča“.

Špigel postavlja, kako se navodi, „suštinsko pitanje“: šta BRIKS zapravo želi da bude? „Forum za ekonomska pitanja od globalnog značaja? Glas globalnog juga? Neka vrsta antizapadnog saveza? Dve autokratije, Kina i Rusija, rado bi da BRIKS dobije veći geopolitički značaj. One ga zamišljaju kao klub koji izaziva američku hegemoniju. Demokratske države uglavnom odbacuju taj konfrontacijski stav, posebno Indija. Nju Delhi ima izuzetno dobre odnose sa Vašingtonom, dok su s druge strane odnosi sa Pekingom su hladni.“

Nedeljnik Cajt piše da „saopštenje uoči sastanka otkriva zajednički stav Putinovih prijatelja“ i navodi da se tamo govori o „trgovinskom ratu Amerike sa Kinom“ i „jednostranim sankcijama Rusiji“. Nemački list ocenjuje da je cilj BRIKS-a, koji želi da prekine dominaciju G7, „da bude katalizator održivog i za sve strane korisnog rasta i razvoja, koji zadovoljava potrebe i zahteve celog sveta, a ne samo nekolicine privilegovanih“.

Cajt nudi i dodatno objašnjenje: „BRIKS odbacuje svetski poredak koji su pre svega oblikovale SAD i koje žele da nastave da ga oblikuju“.

Ko dolazi, a ko ne dolazi?

Mediji se, naravno, bave i „klasičnim pitanjima“: ko je pozvan, a ko nije? Ko dolazi, a ko ne dolazi? Domaćin, Južnoafrička Republika, je, pored četiri zemlje-članice, pozvala još 67 šefova država i vlada, uključujući i skoro sve afričke države, kao i predstavnike 20 međunarodnih institucija.

Čitaoci nemačkih medija informisani su tako da predsednik Rusije Vladimir Putin neće doći u Johanesburg, odnosno da će biti uključen putem video-linka – zbog toga što je, kako se navodi, protiv njega podignuta međunarodna poternica na osnovu optužnice za ratne zločine Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Lično dolazi ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov sa delegacijom.

„Paradoksalno je da je taj odsutni predsednik privukao najveću pažnju na neki samit BRIKS-a otkako postoji ta grupa“, primećuje Cajt.

Frankfurter algemajne cajtung navodi da su neposredno pre samita „kružile glasine da će (premijer Indije) Narendra Modi takođe prisustvovati samo virtuelno, jer je BRIKS sada previše orijentisan na Kinu. Međutim, južnoafrička strana brzo je demantovala te informacije.“

Taj list takođe piše da je neko vreme, „na opšte iznenađenje“, kružila i priča „koju je inicirao francuski predsednik“ o pozivu Emanuelu Makronu. „Međutim, pre nedelju dana, iz Ministarstva spoljnih poslova u Parizu saopšteno je da poziv nije upućen“.

Šta je na dnevnom redu (a šta nije)?

„Sastanak Sirila Ramafose, Lule da Silve, Sija Đinpinga, Narendre Modija i Vladimira Putina, nema fiksnu temu“, piše Cajt. „Prema domaćinu, završna deklaracija trebalo bi da sadrži regionalna, kao i globalna finansijska, ekonomska i politička pitanja. To ostavlja mnogo slobode“, ocenjuje nemački list.

Frankfurter algemajne: „Kao što je bio slučaj na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a u junu, verovatno će se razgovarati i o planovima da se za trgovinske i finansijske transakcije između zemalja BRIKS-a, umesto američkog dolara, više koriste nacionalne valute. Ministri energetike tih zemalja takođe su unapred najavili bližu saradnju. Reč je o pristupu jeftinim i bezbednim izvorima energije i sprovođenju energetske tranzicije.“

Rat u Ukrajini

Rat u Ukrajini zvanično nije na dnevnom redu samita. I mada „nijedna članica nije izolovala Rusiju, Putinovi prijatelji slede veoma različite interese“, piše Cajt. I nastavlja: „Kini je potrebna Rusija kao protivteža SAD, ali je odavno preuzela dominantnu ulogu u odnosima. Međutim, Indija blisko sarađuje sa Rusijom, ali i održava kontakte sa SAD. Bajden je u junu za Modija priredio državni banket, a potpisano je i nekoliko sporazuma o oružju i trgovini.“

Cajt ocenjuje da je brazilski predsednik Lula da Silva „razočarao Zapad koji se poradovao njegovom dolasku na čelo zemlje, jer mu je pao kamen sa srca što tamo više nije desni populista Žair Bolsonaro“.

A zašto je razočarao? „Lula neće jasno da stane na jednu stranu“, navodi Cajt i to opisuje ovako: „Brazil ima bliske ekonomske veze sa Kinom, a Lula je kritičan prema hegemoniji SAD i u toj hegemoniji, po njemu, leži razlog što ta zemlja snosi deo odgovornosti za rat u Ukrajini. Lula se protivi prodaji oružja Ukrajini, ali je Brazil u februaru u UN glasao za rezoluciju kojom se poziva na hitno povlačenje Rusije iz Ukrajine“.

Frankfurter algemajne cajtung na tu temu piše: „Brazil, Indija, Kina i Južnoafrička Republika zalažu se za mirovne pregovore i ne navode Rusiju kao agresora. Za njih je Rusija važan partner. U njihovim očima, rat u Ukrajini je jedna od mnogih kriza, i to u dalekoj Evropi. Slažu se u tome da ni Zapad nije nevin u sukobu. Može se pretpostaviti da će posebno kineski predsednik Si Đinping svoj nastup da iskoristi kako bi deo krivice za rat prebacio na SAD, a sopstvenu zemlju prikazao kao mirotvorca.“

Pitanje proširenja BRIKS-a

Prema informacijama domaćina samita, 23 zemlje formalno su podnele zahtev za članstvo. Među njima su Argentina, Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Indonezija. I mnoge druge su neformalno izrazile svoje interesovanje za članstvo.

„U svakom slučaju, BRIKS je postigao jednu stvar: pozicionirao se kao protivteža međunarodnom poretku koji se smatra instrumentom za ostvarivanje zapadnih interesa, posebno u južnim delovima sveta“, piše Zidojče cajtung.

Nemački mediji slažu se u oceni da su Rusija i Kina te koje se najviše zalažu za proširenje BRIKS-a, dok Brazil i Indija to manje žele i pozivaju na dogovor o jasnim kriterijumima za moguće pristupanje. I zato, „čak ni zvanična najava proširenja nije zagarantovana, jer se pet članica ne zalažu za to istim intenzitetom“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Na kraju, Zidojče cajtung konstatuje da je samit BRIKS-a veoma važan za Afriku kojoj se „udvaraju kao što to odavno nije bio slučaj – kako SAD i Evropa, tako i Kina i Rusija. Južnoafrička Republika je odlučna da to na samitu u Johanesburgu iskoristi. ’BRIKS i Afrika’ – to je moto samita, na kojem bi pre svega trebalo da bude reči o ekonomskom rastu, održivom razvoju i – uz prijateljske pozdrave na adresu G7 – inkluzivnom multilateralizmu.“