Nemački mediji: Vučić se nada ekonomskom čudu u svojoj zemlji zahvaljujući litijumu

Mnogi mediji na nemačkom, na primer, Handelsblat iz Hamburga koji je fokusiran na ekonomsku-politiku, ali i NTV, magazin Štern ili švajcarski javni servis SRF, pišu o susretu nemačkog kancelara Olafa Šolca i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Frajbergu, a povodom rudarenja litijuma u obližnjem Cinvaldu. Navode da se taj metal nalazi u rudnim poljima Frajberga, ali i da je to nalazište na nemačko-češkoj granici znatno manje od onog u Srbiji.

Frankfurter algemajne cajtunga piše da su „i Nemačka i Srbija su zainteresovane za litijum, ali iz različitih razloga“.

„Za nemačku automobilsku industriju taj metal je ključan za električna vozila. Predviđa se da će potražnja u Evropi do 2050. da poraste 35 puta. Srbija bi delimično mogla da zadovolji taj rastući apetit za litijumom“, piše nemački list navodeći da je Evropska unija ovog leta sklopila sporazum sa Srbijom kao deo strategije za smanjenje zavisnosti od azijskih dobavljača. Trenutno EU i Nemačka litijum uglavnom uvoze iz Australije, Čilea i Kine.

A „Vučić se nada ekonomskom čudu u svojoj zemlji zahvaljujući eksploataciji litijuma. Međutim, planovi su naišli na snažan otpor u društvu: ekološki aktivisti strahuju od uništavanja prirode, dok se nacionalisti protive eksploataciji srpske zemlje“, piše novinarka Frankfurter algemajne cajtunga koja je izveštavala iz Frajberga.

Šolc već krajem avgusta bio u Frajbergu i istakao da je taj projekat od najvećeg prioriteta, a ovog utorka (10. decembar) je „u prisustvu Vučića više puta ponovio da pritom moraju biti poštovani najviši standardi zaštite životne sredine“, piše frankfurtski list.

„Vučić će pak, i pored svih razlika, verovatno otputovati kući s porukom protivnicima iskopavanja litijuma: ’Vidite, i Nemačka kopa litijum, pa to ne može biti toliko loše.’ Šolcu bi takva poruka odgovarala, jer on ’ne želi samo srpski litijum’, radi se i o pokušaju da se Srbija jače veže za EU“, piše list i navodi da, konkretno, Kina trenutno pokušava da dobije pristup litijumu u Srbiji.

„U suštini, radi se tome u kom pravcu ide Srbija: ka Rusiji i Kini ili ka Zapadu. Srbija je sklopila sopstveni sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom i nastavlja da odbija sankcije EU protiv Rusije.“

„Ali, pošto pritisak na Srbiju sam po sebi izgleda ne dovodi do približavanja EU, Šolc je sada blaži prema Srbiji i njenom predsedniku. Dok su on i EU pre izvesnog vremena jasno kritikovali autoritarne tendencije u Srbiji i isticali da mora da prizna Kosovo kao državu da bi postala članica EU, Šolc se sada u javnosti uzdržava od kritika. On je u utorak jednostavno podsetio da su dobri odnosi u susedstvu važni, dakle uključujući i sa Kosovom. Vučić u svojoj izjavi ne pominje Kosovo, ali kaže da njegova zemlja hoće da se reformiše u duhu EU.“

Frankfurtski list podseća da je, tokom posete Beogradu ovog leta, Šolc „zahvalio Bogu“ što jedan od najtraženijih resursa na svetu leži u Srbiji. „Tada mu je podršku pružila i Franciska Brantner, parlamentarna državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu privrede, a sada predsednica stranke Zelenih. Poruka bi mogla da glasi: Da se Kina umešala u Srbiju, lokalnom stanovništvu sigurno ne bi bilo bolje.“

Koliko je Šolcu važan litijum pokazuje i njegov tempo, piše autorka i navodi da je „Ustavni sud Srbije 11. jula poništio raniju odluku Vučića da zaustavi proizvodnju litijuma, a kancelar je bio u Beogradu već 19. jula.“

Frankfurter algemajne cajtung na kraju piše: „Promena tona prema Srbiji dodatno je olakšana činjenicom da Srbija preko zemalja-članica EU šalje municiju Ukrajini. Na kraju posete Frajbergu, i Šolc i Vučić oprostili su se tradicionalnim rudarskim pozdravom: Srećno!“

Kakav je to ekološki postupak Made in Germany?

Nemački javni servis MDR prenosi: „Fokus je bio na aspektu ekološke održivosti eksploatacije“. Navodi se i to da je Rudarska akademija Frajberg razvila je inovativnu tehnologiju poznatu kao COOL, te da će ona biti iskorišćena u zajedničkom nemačko-srpskom projektu.

„Taj proces omogućava eksploataciju litijuma isključivo uz obnovljive izvore energije, bez fosilnih goriva i emisija CO2. Nakon nekoliko dodatnih koraka, dobijeni sirovi proizvod, tzv. litijum-karbonat, takvog je kvaliteta da se može direktno koristiti za proizvodnju baterija bez dodatnog pročišćavanja.“

„Ono što bismo mogli da radimo u Cinvaldu, možemo primeniti i u Srbiji. Proces je trenutno u fazi implementacije, uspešno je testiran na skali od 200 litara, a sada španska kompanija planira izgradnju pilot postrojenja“, objasnio je za MDR direktor Instituta za tehničku hemiju Martin Bertau.

Specifičnost ovog procesa, prema Bertauu, leži u njegovoj sveobuhvatnosti: „Ne fokusiramo se samo na hemijsku preradu ili eksploataciju litijuma, već i na iskorišćenje ostataka – što je centralni problem današnjice. Obično bacamo nešto što je nekada koštalo novac, a onda dodatno plaćamo da ga se rešimo. Vremena kada smo to mogli sebi da priuštimo su prošla.“

Tehnički univerzitet u Frajbergu dokazao je da proces funkcioniše. „Dakle, krećemo“, izjavio je Martin Bertau. On izražava želju da se saznanja univerziteta primene i u eksploataciji litijuma u Srbiji – „na ekološki prihvatljiv način, bez ugrožavanja zaštićenih prirodnih područja ili turističkih regiona“, prenosi nemački javni servis.