Nemački mostovi skloni padu?

Nakon urušavanja drezdenskog Karolinog mosta, stručnjaci ukazuju na loše stanje mnogih sličnih građevina u Nemačkoj. Stručnjak za mostove Martin Mertens kritikovao je loše stanje mnogih velikih mostova.

U suštini, svi mostovi izgrađeni pre 1980. godine su problematični, kaže Mertens, profesor Univerziteta u Bohumu.

Dodaje da je, zbog građevinskog buma posle Drugog svetskog rata, većina mostova tada izgrađena. Država mora da reaguje. „Drezden vrlo jasno pokazuje da je već uveliko pet do dvanaest“, dodaje Mertens.

Karolin most „tužni simbol nemačke infrastrukture“

Nemačko udruženje gradova i opština poziva na „ofanzivno ulaganje u infrastrukturu“ zbog lošeg stanja mostova.

Opštinama nedostaje novac za hitno potrebna renoviranja, rekao je generalni direktor Andre Bergeger. „Urušavanje Karolinog mosta u Drezdenu šokantno jasno pokazuje da Nemačka živi na rezervi.“

Volfgang Šubert-Rab, predsednik Centralnog udruženja nemačke građevinske industrije, takođe veruje da su investicije hitno potrebne. On je u saopštenju opisao ono što se dogodilo u Drezdenu kao „tužan simbol nemačke infrastrukture“ koji je pokazao hitnu potrebu za akcijom.

Više od devet milijardi za puteve i mostove

Federalni ministar saobraćaja Folker Fising (FDP) istakao je u sredu u raspravi o budžetu u Bundestagu da će više od devet milijardi evra biti na raspolaganju za ulaganja u savezne autoputeve i mostove sledeće godine.

Što se tiče Karolinog mosta, rekao je da je to opštinska odgovornost i da stoga nema nikakve veze sa saveznim budžetom.

Ali, ovaj most pokazuje koliko je opasno ako se u infrastrukturu ne ulaže pažljivo.

Korozija kao mogući uzrok

U sredu uveče, oko stotinu metara dugačak deo mosta pao je u Labu. Preko ovog mosta vode tramvajske šine i pešačka i biciklistička staza. Niko nije povređen.

Smatra se da je i ostatak mosta u opasnosti od urušavanja. Uzrok je nejasan, ali policija ne pretpostavlja da je bilo spoljnog uticaja.

Početna pretpostavka je da je korozija bila značajan faktor, rekao je Štefen Marks, profesor na Institutu za betonsku konstrukciju pri Tehničkom univerzitetu Drezden.

Pored korozije, postoji još jedan problem, kazao je Hajnrih Bekamp, predsednik Komore građevinskih inženjera Severne Rajne Vestfalije, za nemački javni servis WDR: Prilikom izgradnje starijih mostova nije se mogao uzeti u obzir trenutni obim kamionskih putovanja. Nekada su parni valjci bili merilo opterećenja.

„Ako pogledate mostove danas, preko njih prelaze jedan kamion za drugim, a svaki kamion uzrokuje da se most lagano zaljulja. I to stalno dinamičko opterećenje šteti mostovima, po nekoliko hiljada kamiona svakog dana.“

Provera stanja

Kao i za sve mostove u Nemačkoj, bezbednosni propisi važili su i za Karolin most u Drezdenu. Svaki most mora proći generalni pregled na šest godina.

Ovo se obično radi dok se saobraćaj odvija i uključuje proveru svih komponenti. Tri godine kasnije, sprovodi se manje složen test.

Direktor za tehnologiju i društvo u Udruženju nemačkih inženjera Diter Vesterkamp smatra da je ovaj ciklus dovoljan. „S obzirom na mali broj incidenata na oko 130.000 mostova u Nemačkoj, izgleda da ovaj ritam funkcioniše.“

Ocene za savezne mostove

Svaki od skoro 40.000 mostova pod saveznom odgovornošću redovno dobija ocenu na osnovu ovih testova.

U najnovijem izveštaju Federalnog instituta za istraživanje puteva, skoro 2.300 mostova je ocenjeno kao veoma dobro. Oko dvesta je ocenjeno kao nezadovoljavajuće.

„Ako inspekcija pokaže narušavanje stabilnosti ili bezbednosti saobraćaja, naravno, odmah će se preduzeti odgovarajuće mere“, navodi se u izveštaju.

Od oko 28.000 mostova na autoputevima, osam hiljada bi trebalo da se modernizuje dugoročno.

Takođe, postoji potreba za obnovom oko 67.000 mostova pod opštinskom odgovornošću. Pored toga, postoji oko 3.000 mostova kojima je potrebna modernizacija, koji su u nadležnosti saveznih pokrajina.

Međutim, ne postoji centralno evidentiranje stanja mostova na državnom ili lokalnom nivou.

Program renoviranja je, takođe, u toku i u Nemačkoj železnici. Skoro polovina od oko 25.700 železničkih mostova stara je više od 100 godina. Do 2029. godine železnica planira da obnovi ukupno 2.000 mostova.

„Mostovi Nemačke železnice su bezbedni i redovno se i sistematski pregledaju i testiraju“, saopštila je kompanija.