Nemački parlament usvojio zakon o povećanju minimalnih penzija

Prethodno, zakon je dobio zeleno svetlo i u donjem domu, Bundestagu, glasovima poslanika stranaka crno-crvene koalicije, socijaldemokrata (SPD) i hrišćanskih demokrata (CDU i CSU), dok su protiv bili predstavnici ekstremno desne Alternative za Nemačku (AfD) i Slobodarske partije (FDP).

Uzdržani su bili Zeleni i stranka Levica. Prema zakonu, koji vladajuća velika koalicija vidi kao važnu meru protiv staračkog siromaštva i koji je Bundestag usvojio juče, građani koji primaju minimalnu penziju dobiće mesečno u proseku 75 do 80 evra više, ali taj iznos može da ide i do 400 evra, preneli su nemački mediji.

Pravo na osnovnu penziju imaće Nemci sa minimalnim penzijama, koji su najmanje 33 godine uplaćivali doprinose na osnovu zaposlenja, odgajanja dece ili pružanja nege. Dodatak će biti stepenast i sa punih 35 godina dostići će i puni iznos.

Agencija da naglašava da nije reč ni o kakvom milosrđu, nego o priznanju za dugogodišnji, veoma težak posao za minimalnu platu.

Građani koji imaju pravo na osnovnu penziju, neće morati da podnose zahtev, već će je dobiti automatski, kada penziono osiguranje i nadležne finansijske službe utvrde da za to postoji osnov. Ta je procedura, međutim, jako zahtevna, pa su moguća i kašnjenja sa isplatom sve do 2022. godne. U takvim slučajevima, dodatak će korisnicima biti isplaćen i retroaktivno.

Društva koja se bave penzionim osiguranjem upozorila su da među oko 26 miliona penzionera moraju da proberu one koji ispunjavaju uslove za veću penziju.

Pored toga, biće provereno i da li neko ima dodatna primanja od dokupa penzije, iznajmljivanja nekretnina ili od kapitalnih investicija, odnosno dividendi. Komplikovanim postupkom zatim će biti izračunato koliko dodatak na penziju pripada nekom osiguraniku, i ta doplata bi trebalo bi da bude znatno iznad osnovne stope osiguranja.

Prema proceni nemačkog Ministarstva za rad, od osnovne penzije pre svega će profitirati građani iz delova zemlje koji su pripadali bivšoj istočnoj Nemačkoj, a na saveznom nivou u prvom redu žene. Ministarstvo je navelo i dva primera – cvećarke, koja posle 40 godina punog radnog odnosa sada prima penziju od 547,04 evra, a po novom zakonu treba da dobije 965,87 evra, i građevinske inženjerke iz istočne Nemačke, koja je posle ujedinjenja Nemačke duže vreme bila nezaposlena i koja će sa 39 godina doprinosa, umesto 778 evra, mesečno primati osnovnu penziju od 982 evra.

Uvođenje osnovne penzije nemačke će poreske obveznike koštati godišnje između 1,3 i 1,6 milijardi evra.

Ministar finansija, socijademokrata Olaf Šolc planirao je da u tu svrhu uvede poseban porez na finansijske transakcije, ali to još nije na vidiku, pa će novac biti izdvajan iz budžeta. Udruženja radnika i dobrotvorna udruženja pozdravili su zakon, iako su kritikovali pojedina rešenja, ali je on očekivano naišao na oštro negodovanje udruženja poslodavaca.