Nemački pasoš samo ako kažeš „da“ Izraelu?

Saksonija-Anhalt je pre svih drugih nemačkih pokrajina uvela pravilo da će podnosioci zahteva za nemačko državljanstvo morati da se pozitivno izjasne o pravu Izraela da postoji. To proizilazi iz direktive koju je izdala pokrajinska ministarka unutrašnjih poslova Tamara Cišang.

U dopisu koji je ta demohrišćanska političarka (CDU) poslala nadležnim ustanovama, navodi se: „Sticanje nemačkog državljanstva zahteva pozitivno izjašnjavanje o pravu na postojanje Izraela.“

Prilikom dodele državljanstva pripaziti na antisemitizam

U dopisu se dalje naglašava da kandidati za sticanje državljanstva moraju da, uoči dodele državljanstva, potpišu izjavu da „priznaju pravo na postojanje Izraela i osuđuju sva nastojanja usmerena protiv postojanja države Izrael“.

Osim toga, u dokumentu koji je potpisala ministarka navodi se i da se mora paziti na to „da li postoje naznake da su prisutni antisemitski stavovi“.

Sticanje državljanstva je savezna stvar, pokrajine sprovode

Doduše, pravna regulativa sticanja državljanstva u Nemačkoj je stvar savezne države, ali primena pravnog okvira u nadležnosti je pokrajina. Saksonija-Anhalt je pozvala i druge nemačke pokrajine da postupe isto. Već se od osoba koje su zatražile nemačko državljanstvo, pored mnoštva formalnih stvari, zahteva i da nedvosmisleno prihvate demokratski poredak i Ustav.

Tamara Cišang se nadovezuje upravo na to kada kaže: „U nemačkom Ustavu je usidrena zaštita ljudskog dostojanstva i sloboda veroispovesti. I obe stvari isključuju mržnju prema Jevrejima, kao i antisemitske stavove.“

Vladajuće partije se pribojavaju polarizacije

I u nacrtu novog nemačkog zakona o državljanstvu, o kojem upravo raspravlja Bundestag, navodi se: „Antisemitski, rasistički i drugi nečovečni postupci nisu spojivi s garancijom ljudskog dostojanstva u Ustavu.“

Čitav niz političara vladajućih socijaldemokrata, zelenih i liberala smatra da je takva formulacija dovoljna, odnosno da posebna izjava o pravu Izraela na postojanje nije neophodna. Socijaldemokrata Helge Lind primetio je recimo da se jednim potpisom ne može otkloniti sva mržnja prema Izraelu. Neki drugi političari iz vladajuće koaliciji zabrinuti su zbog toga što direktiva iz Saksonije-Anhalt nepotrebno polarizuje u situaciji koja je ionako napeta.

I lider CDU je za direktivu

Pre nekoliko nedelja je šef demohrišćana (CDU) Fridrih Merc već predložio nešto slično kao sada njegova partijska koleginica iz pokrajine Saksonija-Anhalt. Za Drugi nemački program (ZDF) Merc je krajem oktobra izjavio da bi za prijem u državljanstvo bio potreban jasan sporazum o tome da se kandidat pozitivno izjašnjava o bezbednosti Izraela. On je dodao da onaj koji to ne želi da potpiše, nema šta da traži u Nemačkoj.

Cišang: „Jevrejski život se razvija“

Ministarka unutrašnjih poslova nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt Cišang ne obrazlaže svoj aktuelni potez toliko bliskoistočnim ratom ili rastućim antisemitizmom u Nemačkoj, koliko jevrejskim životom u njenoj pokrajini. Rekla je da je u gradu Dasau u oktobru otvorena nova sinagoga Vajl, a ovih dana je usledilo i otvaranje nove sinagoge u Magdeburgu. Njena direktiva je proistekla i iz tih aktuelnih događaja: „Vidimo da jevrejski život dobija sve više prostora za svoj razvoj.“

Dodala je da Nemačka ne sme da ostane samo na verbalnom zaklinjanju u zaštitu tog života. Ona je odbacila kritiku mnogih medija iz zemlje i inostranstva koji u njenom potezu vide kršenje slobode mišljenja: „To ne mora da važi za druge evropske zemlje, ali za nas u Nemačkoj je tako.“

Postojanje Izraela kao nemački državni rezon

Cišang obrazlaže svoj korak „nemačkim državnim rezonom“. On nije zapisan u nemačkom Ustavu, ali su ga prihvatili skoro svi nemački političari.

Konkretno, taj izraz se prvi put pojavio u tekstovima bivšeg nemačkog ambasadora u Izraelu, socijaldemokrate Rudolfa Drajslera. On je bio na dužnosti u Izraelu pet godina, do 2005. Drajsler je na primer zapisao: „Obezbeđena egzistencija Izraela je u nacionalnom interesu Nemačke, pa je time i sastavni deo našeg državnog rezona.“

Godine 2008. tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel ponovila je tu formulaciju u govoru pred izraelskim parlamentom, Knesetom. Rekla je da je „bezbednost“ Izraela sastavni deo nemačkog državnog rezona, dodavši da je to samorazumljivo već duže vreme: „Svaku nemačku vladu i svakog saveznog kancelara pre mene obavezivala je posebna istorijska odgovornost Nemačke za bezbednost Izraela.“

Od Adenauera do Šolca – Nemačka je uz Izrael

Već je prvi nemački kancelar posle Drugog svetskog rata, demohrišćanin Konrad Adenauer, samo nekoliko godina posle okončanja nacističke vladavine protumačio pravo Izraela da postoji kao nacionalni interes Nemačke – a kao posledicu nemačke odgovornosti za Holokaust i izraz nemačke politike „popravljanja štete“.

Nemačka je, na primer, pomagala Izraelu u oblasti proizvodnje naoružanja, ali to nije podrazumevalo i nemačke vojne garancije. Dakle, šta se podrazumeva pod „državnim rezonom“, to je predmet aktuelnog političkog tumačenja. Nemački kancelar Šolc je posle Hamasovog terorističkog napada na Izrael 7. oktobra ponovio stav svoje prethodnice Angele Merkel, rekavši: „Bezbednost Izraela je nemački državni rezon.“

Slojevita slika u narodu

Nemačka politika je čvrsto na strani Izraela, ali je u stanovništvu slika raznolikija. Anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja „Alensbah“ je krajem novembra ustanovila da 34 odsto ispitanika smatra da Nemačka ima posebnu istorijsku odgovornost za Izrael. Takođe 35 odsto njih mišljenja je da Izrael ima pravo da vojno uđe u Gazu i da se oštro obračuna sa Hamasom, koji nemačka i niz drugih zemalja posmatraju kao terorističku organizaciju. Ali, 38 odsto ispitanika zagovaraju uzdržaniju reakciju.