Nemački poslanici protive se kineskim vojnim pretnjama Tajvanu 1Foto: Beta/AP/Taiwan Presidential Office

Bilo kakve promene u odnosu Kine i Tajvana moraju da se sprovedu mirnim putem, rekao je danas nemački poslanik Peter Hajndt, tokom posete tom autonomnom ostrvu, dva dana pošto je kineska vladajuća Komunistička partija u svoju povelju upisala odbacivanje nezavisnosti Tajvana.

Nemačka parlamentarna delegacija sastala se danas sa tajvanskom predsednicom Tsai Ing-ven u Tajpeju.

Poslanici su izrazili interesovanje oko toga kako će se Tajvan odnositi prema pretnjama ih Kine.

„Tajvan se zaista suočava sa vojnim pretnjama“, rekao je šef delegacije Hajdt, navodeći da sa nemačkog stanovišta promene statusa kvo u odnosima kopnene Kine i Tajvana, ako ih bude bilo, moraju da se sprovedu mirnim putem, kao i na osnovu konsenzsa obe strane.

Kina smatra Tajvan svojom teritorijom i navodi da to autonomno ostrvo koje se nalazi na oko 160 kilometara od njene istočne obale mora da dodje pod kontrolu Pekinga.

Komunistička partija Kine je poslednjeg dana svog kongresa u subotu kada je potvrdjen treći petogodišnji mandat vodje Si Djinpinga, ubacila u povelju partije navode da se „čvrsto protivi i odvraća separatiste“ od traženja nezavisnosti Tajvana.

„Primećujemo zastrašivanje Si Đinpinga prema Tajvanu tokom kineskog 20. kongresa partije. Takodje registrujemo reakciju kopnene Kine posle posete (šefice predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi) Pelosi Tajvanu“, rekao je nemački poslanik.

Kina je sprovela opsežne vojne vežbe posle posete Pelosi Tajvanu u julu.

Predsednica Tajvana nije pomenula izmenu povelje Komunističke partije Kine u svom obraćanju. Medjutim njen Savet za poslove sa kopnenom Kinom je izdao saopštenje u subotu u kome poziva Kinu da se distancira od stava konfrontacije ili čak osvajanja ostrva, prema tajvanskim medijima.

U saopštenju se navodi da njihove razlike treba da se reše mirnim putem.

Na otvaranju sedmodnevnog kongresa Komunističke partije Kine, Si je rekao da će Peking nastaviti da traga za mirnim načinom „ponovnog ujedinjenja“ sa Tajvanom ali nije odbio mogućost da se upotrebi sila.

Dve strane su se odvojile 1949, posle gradjanskog rata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari