Nemački privrednici: „Šta nam to sprema naš dragi Tramp?“

Jedna od najvažnijih industrijskih grana Nemačke je mašinogradnja. A za sve pokretne trake u fabričkim pogonima potrebni su zaustavni i kočioni sistemi, najbolje oni firme Verner (Wörner) kod Štutgarta. Posao je tamo išao odlično, a njihovi hidraulički ili elektronski zaustavni elementi traženi su širom sveta.

Još ove jeseni se tamo radilo u tri smene, ali onda su narudžbine presahnule. Sada se radi za davno dogovorene poslove, ali najpre se prestalo da se radi noću, onda više nije bilo dovoljno posla ni za dve smene.

Jer, ova politička neizvesnost ih ubija: „Niko više ne zna kako će sve to da se razvija“, kaže Markus Švajkert iz Vernera. Za njega još ima posla punih osam sati, ali već ima dosta njegovih kolega koji su morali da ostanu kod kuće: „Ne zna se ni koliko će to da traje, ni kad će i vas da pogodi.“

„U ovakvim okolnostima niko ne investira“

Njegov direktor, Detlef Has ne zna da mu kaže mnogo više. Glavni je problem politička neizvesnost u Nemačkoj: „Svi se pitaju kakva će da bude vlada koju ćemo da dobijemo i kakva će biti ekonomska politika. U takvim okolnostima niko ne investira. A kad naše mušterije ne investiraju, onda ni nama ne stižu nekakve velike narudžbine.“

Izbori su tek u februaru, pa će onda još da potraje dok se ne dogovori koalicija… Mnogi zato sad izbegavaju da kupuju nove mašine dok ne vide kakvo će biti raspoloženje u Berlinu.

I Tanja Gener iz Udruženja nemačke industrije (BDI) upozorava: „Ne možemo sebi da priuštimo nekakvo dugo natezanje. Što brže budemo imali odluku i opet budemo imali vladu sposobnu da deluje i sa uverljivom većinom u parlamentu, to će bolje biti za industriju Nemačke.“

Nemačka među prvima na udaru

Vlada u Berlinu „sposobna da deluje“ neće biti potrebna samo za određivanje domaće ekonomske politike i prioriteta, već i za ozbiljne razgovore sa Vašingtonom. Mnoge nemačke kompanije imaju dobre poslove sa SAD, ali budući predsednik Donald Tramp već je najavio da će opet početi sa carinama za robu iz inostranstva.

Nemačka je među prvima koje će verovatno biti pogođene, jer su i poslovi sa SAD veoma dobri – pre svega za nemačke firme: razmena sa Sjedinjenim Državama je u 2023. postigla rekordni suficit od 63,3 milijarde evra.

Najveći deo tog suficita čine proizvodi relativno malih, ali važnih proizvođača delova, kao što je Sensopart iz Gotenhajma kod Frajburga. Njegovi senzori ugrađuju se u automobile raznih proizvođača širom sveta, objašnjava direktor Marijus Vesterman: „Mi živimo od ’velikih’, od BMW-a, Mercedesa i Folksvagena širom sveta. I morate da se zabrinete kad pratite vesti. A povrh svega tu su i rezultati izbora u Americi, gde mi kao Nemci isto tako ne znamo što nam to naš dragi Donald Tramp sve sprema. Sve to, dakle, izaziva brige.“

Brižan je i Detlef Has iz Vernera. Njegova firma trećinu svog prometa ostvaruje na tržištu SAD. Lako je moguće da će biti ozbiljnih sporova Nemačke – i unutar Evropske unije da bi se definisale pozicije, a onda i sa Vašingtonom. Zato bi Berlin morao da ima jasnu strategiju, ukazuje Has: „U trenutku kad bude formirana vlada u Vašingtonu, moramo i mi da imamo vladu koja će biti sposobna da pregovara, a ne nekakav cirkus s izbornom kampanjom i praznim predizbornim obećanjima.“