Nemački Zakon o lancu snabdevanja ipak je nešto promenio

Čokolada je posebno gorka priča: berba kakaovca u vrelim i vlažnim regionima Zapadne Afrike je posao u kojem za malu nadnicu rade čitave porodice – zajedno s njihovom decom. Pritom ima mnogo organizacija i udruženja, među kojima su i Ujedinjene nacije, koje se zalažu da mališani svuda u svetu pohađaju škole, a ne da rade. Realnost je, međutim, još uvek drugačija.

Novinari američke CBS i švajcarske SRF utvrdili su tako da se čokolade kompanija „Mars“ i „Lindt&Sprüngli“ dobrim delom proizvode od kakaovca koji dolazi iz Gane, nakon Obale Slonovače glavnog izvoznika kakaovca na svetu. A poznato je da u Gani u berbi kakaovca radi oko 700.000 dece i maloletnika.

Nije mnogo drugačije ni sa gomilom drugih proizvoda koji se nalaze u našim prodavnicama. Nevladina humanitarna organizacija „Oksfam“ optužuje i nemačke trgovačke lance kao što su „Edeka“ i „Rewe“ da gotovo uopšte ne paze da li se u zemlji porekla poštuju ljudska prava i vodi računa o životnoj sredini. Zajedničko istraživanje novinara nemačkih javnih servisa NDR, WDR i lista „Zidojče cajtung“ otkriva recimo to da ima proizvođača auto-delova koji isporučuju za BMW, a ozbiljno i nekažnjeno zagađuju životnu sredinu.

Odgovornost ne prestaje na vratima fabrike

Sve to je odavno poznato, ali potrošači – a isto tako i proizvođači i trgovački lanci – pre svega gledaju na ceduljicu s cenom, a ne razmišljaju šta bi to moglo da znači kad je nešto izuzetno jeftino. U Nemačkoj je zato od početka 2023. na snazi tzv. „Zakon o lancu snabdevanja“ kojim se kompanijama nalaže „obaveza pažljivog izbora“ firmi od kojih će i u inostranstvu da kupuju robu i delove.

„Ta obaveza važi za njihovo poslovno područje, za ponašanje poslovnih partnera i za ponašanje daljih (posrednih) liferanata. Time odgovornost preduzeća ne prestaje na vratima fabrike, već važi za čitav lanac snabdevanja“, navodi se u Zakonu.

Nemačka ministarka razvoja Svenja Šulce (SPD) ocenjuje da zakon pokazao rezultate „već i zato što se sindikati sada ozbiljnije uzimaju u obzir, zato što su se uvela mesta gde može da se uloži žalba, a i zato što se nešto pomerilo kada je reč o uslovima rada u tim zemljama. Sve to čujemo iz mnogih država s kojima sarađujemo“, kaže ministarka.

Svojevrsni „otac“ tog zakona je aktuelni nemački ministar rada Hubertus Hajl (SPD). On kaže da, iako još uvek ima otpora, ima i firmi koje se angažuju „zato što ne žele da budu izložene na stubu srama“. Ministar je zadovoljan i zbog toga što je ovaj nemački zakon bio uzor za smernicu Evropske unije koja će verovatno već ovog aprila da dobiju zeleno svetlo.

Evropa još stroža od Nemačke

Štaviše, propis Evropske unije biće još stroži od nemačkog zakona. Nemačka se u tom zakonu ograničava samo na firme s više od 1.000 zaposlenih, a propis EU će da važi i za one od preko 500 radnika. U Nemačkoj je kontrola sprovođenja Zakona poverena državnom Uredu za privredu i nadzor izvoza (BAFA), koji inače nadzire i izvoz oružja i to kako se troši novac za razvoj u inostranstvu.

Međutim, tamo je u proteklih godinu dana stigao priličan broj žalbi, ali još nema nikakvih kazni protiv firmi koje krše zakon, niti je moguća sudska tužba, zamera Fin Šuft iz udruženja „Germanwatch“.

Evropski propis je i tu drugačiji. On otvara mogućnost krivične tužbe protiv firme koja krši ljudska i prava dece ili ugrožava životnu sredinu. Tu, međutim, postoji problem: svi odlično znamo kako funkcionišu strukture EU i lako je moguće da će proći više godina pre nego što taj propis postane obaveza za sve firme u EU.

U međuvremenu će u Nemačkoj barem da važi nacionalni zakon, iako i tu Udruženje nemačke industrije (BDI) nalazi zamerke. Predsednik Udruženja, Zigfrid Rusvurm upozorava da su se kod sprovođenja zakona „pokazale mnoge negativne i neželjene posledice“ i da je uočen „veliki birokratski teret“. Mnogo tu ima papira, mnogo potvrda, a isto tako je poznato i da „papir trpi sve“: kad dostavljač negde daleko u svetu pisanim putem zagarantuje da ne iskorišćava decu i ne ugrožava životnu sredinu, to ne mora da znači da on to zaista ne čini.