Nemačkoj je teško da uspostavi tesne veze sa Trampom

S druge strane, aktuelna američka administracija apsolutno ne odustaje od Evrope, a Vašington i Berlin su „sasvim na liniji“ kada je reč o ukrajinskoj krizi i odnosu Moskve prema Zapadu, kaže za Danas Patrik Keler, koordinator za spoljnu i bezbednosnu politiku Fondacije Konrad Adenauer. Razgovor sa Kelerom vodili smo u Berlinu nekoliko dana uoči eskalacije krize u vezi sa slučajem bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja.

* Kancelarka Angela Merkel je, prema medijskim navodima, sa prethodnim predsednikom SAD Barakom Obamom razgovarala telefonom jednom nedeljno. Komunikacija s njegovim naslednikom je, izgleda, loša. Donald Tramp je više puta kritikovao Nemačku, tokom predizborne kampanje, ali i pošto je postao predsednik. Kako vidite trenutne političke odnose između Vašingtona i Berlina?

– Mislim, pre svega, da su odnosi između dve zemlje mnogo više od odnosa između kancelarke i predsednika. Bliski smo saveznici u NATO-u, radimo zajedno u svim međunarodnim institucijama, a postoje i snažne veze kada je reč o trgovini, vrednostima i istoriji. U stvari, to su u osnovi snažni odnosi. Međutim, čini se da je teško uspostaviti tesne veze sa američkim predsednikom, sa Donaldom Trampom, koji je jedinstvena ličnost. Recimo da je on, u najmanju ruku, nestalan. U stanju je da izvlači zaključke, a da ne raspolože dovoljnom količinom informacija, da protivreči samom sebi i da samom sebi bude sekretar za štampu. Zatim, neka ideja njegove vlade može se razlikovati od onoga što je na predsednikovom nalogu na Tviteru. Tačno je, on je kritikovao Nemačku tokom kampanje zbog izbegličke politike, zbog trgovinskog deficita sa SAD, a najviše zbog toga što Nemačka nije izdvojila više novca za odbranu i nije se ozbiljno posvetila tome da dostigne cilj od dva odsto (BDP-a, prim. aut.) u NATO. Sve su to problemi koji postoje čak i danas.

* Jesu li na mestu zaključci da SAD odustaju od Evrope?

– Apsolutno ne, posebno ako se vratimo na predizbornu kampanju kada su ljudi brinuli da bi Tramp kao predsednik mogao da vodi neoizolacionističku spoljnu politiku. Uopšte ne vidim da se to dešava, uprkos Parizu, uprkos TPP (povlačenju SAD iz pariskog klimatskog sporazuma i iz Transpacifičkog partnerstva, prim. aut ). Mislim da je na delu više unilateralan, više „Prvo Amerika“ pristup međunarodnim poslovima, ali to nije povlačenje iz sveta, a posebno ne u bezbednosnoj politici. Ako pogledate NATO, u Evropi sada ima više američkih trupa nego u vreme Obamine administracije, a Trampova administracija je zatražila čak i više novca za program European Reassurance Initiative.

* Kakve bi bile posledice trgovinskih ratova i uvođenja carina nemačkoj automobilskoj industriji čime je Tramp zapretio?

– Za sada, ono najgore je izbegnuto. Generalno gledano, mislim da bi takve carine škodile Americi koliko i Nemačkoj, jer bi stvaranje prepreka trgovini otežalo rast obe ekonomije. Ja razumem i američku stranu – ako uporedite prosečne namete u Evropi i Americi, videćete da je EU, zapravo, uvela više carina nego SAD. To je jedan od razloga zbog kojeg bih bio oprezan sa pristupom „milo za drago“ i odgovaranjem na američke carine našim sopstvenim.

* Očekujete li da će stavovi nove nemačke vlade o Rusiji – o umešanosti Kremlja u ukrajinsku krizu i o politici Moskve prema Zapadu – biti na liniji sa pristupom Vašingtona?

– Mislim da smo sasvim na liniji. Na istim smo pozicijama – ne prihvatamo rusku agresiju i ne prihvatamo rusku aneksiju Krima.

* Kada kažete „ruska agresija“, mislite na aktuelna dešavanja, ne na prošlost?

– Upravo tako. Mislim na tekuća nastojanja Rusije da destabilizuje istočnu Ukrajinu, da ne osigurava granicu, da podržava one – ja bih ih nazvao teroristima – koji se bore protiv ukrajinske vlade u Donjecku i drugde, ukratko, da se ne pridržava Sporazuma iz Minska.