U Nemačkoj ogroman nedostatak kvalifikovanih radnika, u čemu je problem i kako ga prevazići

Savezna vlada očekuje da će do 2026. godine nedostajati oko 240.000 kvalifikovanih radnika. Prema proračunima Instituta za tržište rada i istraživanja zanimanja (IAB), do 2035. godine biće čak više od sedam miliona radnika manje.

Ali problem je već veliki: prošlonedeljna anketa Udruženja nemačkih privrednih i privrednih komora (DIHK) pokazuje da više od polovine ispitanih kompanija ne može da popuni radna mesta, bar delimično, jer postoji nedostatak radnika. Trenutno ima oko dva miliona nepopunjenih radnih mesta. Kao rezultat, gubi se dodata vrednost od skoro 100 milijardi evra.

Posebno trpe zdravstvene i socijalne usluge i logistička industrija. U ugostiteljstvu je nedostatak kadra doveo do ograničene ponude i skraćenja radnog vremena. Nedostatak je veliki i u oblastima elektromobilnosti ili obnovljivih izvora energije – ugroženi su važni zadaci transformacije i konkurentnost mnogih kompanija, navodi DIHK.

U administraciji i komunalnim preduzećima raste i manjak kadrova. Prema studiji menadžment konsalting kompanije PvC, do 2030. godine će nedostajati najmanje milion kvalifikovanih radnika.

Zašto nema dovoljno kvalifikovanih radnika?

Važan razlog: bejbi bum generacija rođena od sredine 1950-ih pa nadalje polako odlazi u penziju.

Nemačka vlada smatra da to ima dvostruki uticaj na položaj kvalifikovanih radnika: radna mesta koja ostaju upražnjena ne mogu da se popune dovoljnim brojem mlađih kadrova. A zbog starenja društva koje zahteva više nege, potrebno je više stručnjaka, na primer u oblastima zdravstva, nege i socijalne zaštite.

Pored primetnog starenja društva, sa digitalizacijom i energetskom tranzicijom, postoje još dva velika društvena trenda koja igraju veliku ulogu – a koja zahtevaju nove veštine i kadrove. Savezna vlada govori o „tri velika D“: demografiji, digitalizaciji i dekarbonizaciji. Kratkoročno, kriza izazvana pandemijom koronavirusa je takođe pogoršala situaciju. Mnogi kvalifikovani radnici u ugostiteljstvu i uslužnim delatnostima morali su da budu otpušteni i sada se ne vraćaju.

Šta namerava savezna vlada?

Svojom strategijom kvalifikovane radne snage, savezna vlada želi da poboljša okvirne uslove za kompanije, preduzeća i javnu upravu. Dokument od 39 stranica sačinjen je u septembru, a plan je Vlada odobrila sredinom oktobra.

Centralni deo paketa mera čine veće mogućnosti za obuku i dalje obrazovanje, bolja ravnoteža između posla i privatnog života, fleksibilni prelasci u penziju i lakša imigracija.

Šta bi trebalo da se promeni u vezi sa imigracijom?

U planovima nemačke vladajuće koalicije je, između ostalog, i uvođenje tzv. „karte šanse“ zasnovane na sistemu traženja posla zasnovanom na bodovima za ljude iz zemalja van Evropske unije sa stranom profesionalnom kvalifikacijom od najmanje dve godine Kriterijumi za izbor obuhvataju poznavanje jezika, profesionalno iskustvo, godine i povezanost sa Nemačkom.

Pri izdavanju radne vize treba više voditi računa o radnom iskustvu. Kvalifikacije stečene u zemlji porekla ne moraju nužno biti priznate pre ulaska. Vlada je o tome usvojila predlog zakona krajem novembra.

Šta treba promeniti u obuci?

Zaposleni u Nemačkoj bi trebalo da imaju mogućnost da idu na plaćenu obuku. Pored toga, prema rečima ministra rada Hubertusa Hajla, novi zakon o daljem usavršavanju trebalo bi da obezbedi obuku za mlade. Svake godine oko 45.000 učenika napusti školu bez diplome. U budućnosti će morati da se iskoristi sav domaći potencijal, rekao je Hajl. Nacrt zakona bi u narednim nedeljama trebalo da bude razmatran u saveznoj vladi i usvojen.

Kakvu ulogu igra penzija?

Rešenje za nedostatak kvalifikovanih radnika moglo bi da leži i u pitanju penzionisanja. Kancelar Olaf Šolc pokrenuo je debatu o tome u decembru. On želi da što manje ljudi ode u penziju pre nego što dostignu normalnu starosnu granicu za penzionisanje. Šolc takođe vidi „potencijal za povećanje“ udela žena na tržištu rada.

Prema računici Saveznog instituta za istraživanje stanovništva, sve više ljudi u Nemačkoj odlazi u prevremenu penziju. Mnogi napuštaju tržište rada u dobi od 63 ili 64 godine – dakle mnogo prije standardne starosne granice za odlazak u penziju.

Kakve su reakcije privrede?

Pre svega, planovi za lakšu imigraciju su dobrodošli. „Potrebni su nam ljudi koji će nam pomoći da održimo prosperitet u ovoj zemlji“, rekao je predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger.