Nemačkoj preti talas stečajeva?

Insolventnost jednog preduzeća istovremeno je šansa za neko drugo – to je poslovni model na kojem zarađuje Fabijan Altrihter. On organizuje aukcije na kojima se prodaje stečajna masa: „Mi pružamo podršku stečajnom upravitelju, kao servisna kompanija. To znači da radimo procenu vrednosti mašina, inventara, opreme u firmi, i onda pomažemo u realizaciji aukcije.“

To konkretno znači da Fabijan Altrihter i njegov tim prodaju sve što se može prodati i što pripada insolventnoj firmi. Često zna da se dogodi da se radi o kompletnom uređenju kancelarija, dakle čak i tanjira, šoljica ili pribora za jelo, a naravno i monitora, kancelarijskih stolova i stolica, pa čak i biljki koje su krasile te prostorije.

Na naslovnim stranama nemačke štampe trenutno se često piše o velikom talasu stečajeva u zemlji, a na osnovu tih naslova može se pretpostaviti da Fabijan Altrihter ima pune ruke posla. Virus insolventnosti zahvatio je i poznate tvrtke, na primer „Remertopf“, proizvođača takozvanih „rimskih lonaca“, glinenih lonaca s poklopcem. Ili trgovačke lance s dugom tradicijom, kao što su „Arko“ i „Husel“, preduzeća koja su u svom asortimanu imali kafu, čajeve ili slatkiše. Ali, Altrihter kaže da je takav utisak pogrešan: „U ovom trenutku broj insolventnih firmi relativno je nizak, mi ne uočavamo neki veći porast.“

Osećaj je jedno, brojke kažu nešto drugo

Da li je dakle moguće da ipak nije reč o talasu stečajeva većih razmera? Stručnjaci poput Rajnta Gropa, šefa Leibnic-instituta za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH), oprezni su po pitanju korišćenja pojmova kao što je „talas stečajeva“, i to uprkos aktualnom visokom broju insolventnih poslovnih subjekata: „Mi ne očekujemo da će podaci o broju insolventnih firmi da opadnu, ali ne mogu da kažem da se tu radi o talasu stečajeva.“

Po tom pitanju jasnije ocene daje Udruženje stečajnih upravnika (VID): „Oni što mi uočavamo jeste da postoji osećaj da se radi o talasu stečajeva. Uprkos aktuelnom porastu, broj insolventnih preduzeća u ovom trenutku nalazi se na nivou kao pre pandemije korone, a to je prilično daleko od broja stečajeva tokom finansijske krize“, tvrdi Kristof Niering, stečajni upravnik i predsednik VID.

Iako se u posljednje vreme beleži porast broja insolventnih kompanija, podaci pokazuju da se ne radi u porastu u odnosu na vreme pre pandemije. U martu 2016. u Nemačkoj je 1.099 preduzeća pokrenulo stečajni postupak, u januaru ove godine to je uradilo njih 1.077 – dakle otprilike isti broj kao i pre osam godina.

Državna pomoć je – pomogla

Zbog čega onda uprkos tome vlada osećaj da Nemačka trenutno prolazi kroz pravi talas stečajeva? To je tako pre svega zbog relativno malog broja insolventnih firmi tokom pandemije. U avgustu 2020. je, prema podacima IWH, samo 667 preduzeća prijavilo stečaj.

A razlog? Tokom pandemije je nemačka država izdašno pomagala preduzećima, i to na razne načine. Na primer, jedno vreme je bilo suspendovano pravilo kojim se preduzeća obavezuju da prijave da su insolventna. Dakle firme koje u normalnim okolnostima imaju zakonski definisanu obavezu da pokrenu stečajni postupak, to tokom pandemije nisu morale da urade – ali samo ako ispunjavali određene kriterijume.

U međuvremenu je istekao program državne pomoći, a ekonomska situacija u Nemačkoj se promenila. Brojne firme sada moraju da se suoče s promenjenim uslovima na tržištu, odnosno zakonskim okvirima. „Trenutno uočavamo da se u privredi događaju velike strukturne promene, na primer transformacija od starih tehnologija, starih izvora energije, prljave energije, prema zelenoj energiji“, kaže Grop. Ujedno dodaje da to sve opterećuje preduzeća, jer neki poslovni modeli jednostavni nisu više konkurentni.

Građevinarstvo posebno teško pogođeno

Jedan primer je firma „Projekt“, koja se bavi realizacijom projekata na tržištu nekretnina. Ona je prošlog leta pokrenula stečajni postupak. „Projekt“ je, baš kao i cela građevinska industrija, patio od posledica visokih cena energije, ali i rasta kamatnih stopa, odnosno problema s lancima snabdevanja. Osim „Projekta“ ista sudbina zadesila je i „Gerhgrup“ ili „Ojroboden“. U protekloj godini stečaj je moralo da proglasi 81 od 10.000 preduzeća iz sektora građevine, što je mnogo više od proseka za najteže pogođene grane. Prema navodima IWH u proseku je 60 (od 10.000 firmi) u prošloj godini pokretalo stečajni postupak.

A nakon što se i formalno proglasi insolventnost, na gradilištima zavlada zastoj. Kako bi se sprečilo da ti projekti postanu ruševine, stečajni upravnik Folker Bem trudi se da što pre i formalno ugasi te kompanije. Jer, kako kaže, sanacija nije opcija: „Cilj stečajnog postupka može samo da bude ideja vodilja da se u tom slučaju na najbolji način upravlja nekretninama, a to je onda u interesu i kupaca, ali i ulagača, koji su u neki projekat investirali novac preko fondova.“

U slučaju „Projekta“ to konkretno znači da se građevinska zemljišta prodaju. A što se tiče projekata koji su bili u procesu izgradnje, cilj je da se s radovima nastavi – što je bar jedna dobra vest za sve one koji su kupili stan ili kuću od firme koja je nakon toga proglasila stečaj.

Stečaj nije nužno i kraj neke firme

Razbijanje neke insolventne firme ili prodaja njenih delova nije jedina opcija. Stečajno pravo definiše i mogućnost sanacije. Stečajni upravnik Bem iz firme „Šulce i Braun“ tu opciju opisuje kao ideju pružanja druge šanse: „U Engleskoj i u SAD ta ideja druge šanse dosta je proširena. Kada jednom nešto ne funkcioniše, preduzetnik ima i drugu šansu.“

A stečajno pravo u postupku sanacije definiše i brojne mere kojima može da se pomogne preduzetnicima. Na primer, Savezna agencija za rad (nemački Biro za zapošljavanje, prim. red.) plaća troškove radnika u trajanju do tri meseca. Osim toga, postoje i klauzule kojima se preciziraju posebni uslovi za iznajmljivanje prostora (i njegov otkaz), odnosno po pitanju davanja otkaza zaposlenima.

Sve to na kraju krajeva može da pomogne preduzećima da smanje svoje poslovanje, da smanje područje poslovnih aktivnosti, odnosno da se fokusiraju na osnovnu delatnost. Preduslov je da se stečajni postupak pokrene na vreme, kako bi preduzetnici u sopstvenoj režiji mogli da realizuju taj proces. Jedan dobar primer kako to može da funkcioniše je firma „Gerc“, koja prodaje obuću. U maju je jedna hamburška kompanija koja je bila vlasnik „Gerca“ proglasila stečaj. Usledili su otkazi zaposlenima i zatvaranje filijala. Ali, „Gerc“ je uspeo da pronađe investitora i u julu prošle godine je i formalno okončao stečajni postupak. Danas se može reći da je ta firma – sanirana.