Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN„Uvek ima dve škole mišljenja šta znači pobeda na izborima: da li je pobedio onaj ko ima najviše glasova ili onaj ko formira vlast“, kaže za Danas novinar Nemanja Rujević, komentarišući trećinu osvojenih glasova Alternative za Nemačku (AfD) na lokalnim izborima u Tiringiji.
Ovo je prva pobeda nemačke krajnje desničarske AfD, dok se u susednoj Saksoniji ova stranka bori sa Hrišćansko demokratskom unijom (CDU) za prvo mesto, prema izlaznim anketama.
AfD je dobila između 30,5 odsto i 33,5 odsto glasova u Tiringiji, a između 30 odsto i 31,5 odsto u Saksoniji.
Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca zabeležile su novi izborni pad sa ocenom između 6,5 i 8,5 odsto u ova dva regiona.
Rujević kaže da je AFD sigurno odnela trijumf po broju glasova, ali sigurno neće biti u vlasti, odnosno naći će se opet „kreativnije koalicije“ samo da oni ne preuzmu vlast.
„To će biti slučaj posebno u Tiringiji gde su oni pod vođstvom fašiste Bjerna Hekea, dakle, najekstremnijeg tipa u toj stranci uspeli da ostvare neverovatan rezultat. I ne samo to. Ono što je frapantno jeste da među najmlađom glasačkom populacijom, onima mlađima od 24 godine, oni stoje još bolje nego u opštoj populaciji – tu imaju 38 odsto podrške što je dobra perspektiva za tu stranku, a da li je dobra za Nemačku, tu nisam baš siguran“, kaže Rujević.
Kako dodaje, druga velika vest jeste ogroman uspeh Saveza Sare Vagenkneht, žene koja je napustila levicu sa nekim saradnicima, i danas se okušava u nečemu što bi se moglo nazvati konzervativnim socijalizmom.
„Dakle, u ekonomskom pogledu – levo, a u pogledu društvenih pitanja – konzervativno, između ostalog po pitanju migracija“, objašnjava Rujević.
Danasov sagovornik ističe da je uspeh AfD zasnovan samo na jednoj temi – pitanje migracija, odnosno, ograničenja doseljavanja, posebno prijema izbeglica, azilanata.
„To je normalno s vremena na vreme podgrejano lošim vestima sa tog polja. Pre desetak dana bio je užasan teroristički napad u Zolingenu koji je izvršio jedan Sirijac koji je, ispstavilo se, trebalo da bude vraćen u Bugarsku, jer je tamo prvo ušao u EU, ali ga oni nisu vratili, nisu tragali za njim. Onda se ispostavilo da je to pravilo a ne izuzetak – ogromna većina ljudi se ne deportuje i ne vraća. Vladajuća koalicija bi htela to da promeni ali u njih niko više nema poverenja“, ukazuje Rujević.
Prema Rujevićevom mišljenju, pitanje migracij uvek je bilo visoko na agendi birača, ali se ponovo vraća u fokus jer su ljudi ophrvani mnogim drugim problemima.
Rujević objašnjava da ogromnu inflaciju, koja se nataložila od pandemije pa preko rata u Ukrajini do danas, ne prate plate.
„Nemci lošije žive. To nema veze sa onim o čemu izveštavaju srpski režimski tabloidi – ‘propada Nemačka’. Nije baš propala, ali je pad standarda vrlo osetan. Kada se na to doda opšti osećaj nesigurnosti, beznađa, ratovi na Bliskom istoku i u Ukrajini, većina Nemaca nije za to da se večno i neograničeno naoružava Ukrajina, pogotovo nije za to da se naoružava Izrael. A vlada radi suprotno. To sve doprinosi jednom osećaju teskobe koji se onda manifestuje na biračkom mestu gde glasaš za ono što se zove anti-establišment“, ukazuje Rujević.
Kako dodaje, nema dokaza da su svi ljudi koji glasaju za AfD desničari, ali ima dokaza da su jako nezadovoljni.
Rujević ukazuje da u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR), odnosno Istočnoj Nemačkoj, i dalje postoje frustracije usmerene prema zapadu zemlje, jer se, kaže, tamo i dalje lošije živi, niže su plate i penzije, gradovi su devastirani zbog velikog iseljavanja ljudi na zapad.
„Kad sve to saberete dobijete ovaj rezultat. AfD će pričekati još koji izborni ciklus da pokuša da ostvari još bolji rezultat. Njima nije mnogo mrsko to što će još ostati u opoziciji jer oni onda nastavljaju da ne vode nikakvu politiku, već samo da kritikuju, traže nemoguće, izbacuju populističke zahteve, što za njih nije uopšte loše jer i oni imaju takođe unutrašnja trvenja. Kada bi i došli na vlast, mislim da bi to isplivalo na površinu“, mišljenja je Ruević.
Na pitanje kako pobeda desnice utiče na vladu kancelara Olafa Šolca, Rujević kaže da je u pitanju totalni fijasko.
„Vlada Olafa Šolca, koja sedi u Berlinu, Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali su doživeli potpuni fijasko na pokrajinskim izborima. Socijaldemokrate su jedva prešle cenzus, Zeleni su prešli u Saksoniji, u Tiringiji nisu, a Liberali su nepostojeći. To je ogroman šamar. Oni nemaju ukupno 10-12 odsto glasova u dve pokrajine a valadaju u Berlinu“, kaže Rujević.
On podseća da su se izbori inače vrteli oko nacionalnih tema.
„Sad je zanimljivo da niko neće u koaliciju sa AfD, i to je ranije isključeno, tako da će oni morati da se dovijaju. Vrlo je verovatna saradnja Demohrićana i Saveza Sare Vagenkneht, što je novo, jer su Demohrišćani tradicionalno isključivali svaku saradnju sa levicom. Ali očigledno Sara Vagenkneht, čiji je pokret konzervativan u društvenom smislu, je otvoren za takvu saradnju“, primećuje Rujević.
On kaže da će biti zanimljivo videti kako oni gledaju na teme poput rata u Ukrajini.
Sara Vagenknet se zalaže za prestanak naoružavanja Ukrajine i mirovne pregovore.
„Šolc je svakako odavno uzdrman, ta koalicija je na staklenim nogama, obeležena svađama oko budžeta, oko energetske zelene tranzicije, podrške Ukrajini, s vremena ne vreme. Njima se na sledećim nacionalnim izborima, koji su krajem sledeće godine, smeši isto fijasko, u tom smislu, da celu Nemačku zanima ko bi mogao biti sledeći kancelar. Velika je šansa da to bude neko od Demohrićana – da li partijski šef, multimilioner Fridrih Merc, da li Bavarski premijer koji vodi tamošnju Hrišćansku socijalnu uniju Markus Zeder, to ćemo još da vidimo. U svakom slučaju, ovo jeste zemljotres u Nemačkoj, ali očekivani“, zaključuje Rujević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
