„Mirisalo je na pucanje“: Nemanja Rujević za Danas o raspadu nemačke vlade

Nemačka trostranačka vladajuća koalicija raspala se sinoć nakon što je kancelar Olaf Šolc iz redova Socijaldemokrata (SPD) najavio da će otpustiti svog ministra finansija liberala (FDP) Kristijana Lindnera zbog upornih neslaganja oko ekonomskih reformi.

Ta tročlana koalicija činila je stranke SPD, FDP i Zelene, što, kaže Rujević, jeste razlog naziva „semafor“ koalicije.

„Zbog boja partija – SPD crvena, Zeleni zelena i žuta za liberale“, kaže on.

To je, dodaje Rujević, prva koalicija u istoriji Nemačke sa tri raznorodne stranke.

Kako podseća, od početka je bilo jasno da će biti teška i da će joj biti potrebni veliki kompromisi, i od početka je ta koalicija imala objektivno užasno loše karte, jer je odmah po stupanju na vlast počela ruska agresija na Ukrajinu.

„Od tada je Nemačka u znaku kriza – od energetske, poskupljenja, do stalnih rasprava koalicionih partnera, koje su se često odvijale javno i bile neukusne, posebno između Zelenih i liberala“, kaže Rujević.

Naš sagovornik objašanjava da se Zeleni zalažu za „zelenu agendu“, odnosno, za ogromna ulaganja da Nemačka klimatski bude neutralna, dok se libarali, koji su stranka krupnog kapitala, stranka državne štednje, a koji su u koalicionim pregovorima isposlovali da njihov prvi čovek bude ministar finansija, svašta blokirali i protivili se zaduživanju.

„Dakle, hteli da se drže ustavne kategorije o tome da Nemačka ne sme da se zadužuje“, kaže Rujević.

Interesantno da je, dodaje naš sagovornik, puklo na način koji bi, kako kaže, u Srbiji ili sličnim zemljama bio nezamisliv.

„Njima je sud rekao da 60 milijardi evra, koje su ostale iz posebnog fonda za prevladavanje posledica pandemije, da ne mogu ta sredstva da opredele za zelenu agendu. Naprosto im je sud rekao da je to zaduživanje bilo zbog pandemije i da se taj novac ne može drugačije trošiti“, ističe Rujević.

To je izazvalo ogromnu rupu u budžetu, dodaje on, svađe gde da se štedi, i sve više javnih prozivki između liberala i Zelenih.

„Pošto je to eskaliralo, oni su pokušali da nađu zajednički jezik što je očito bilo nemoguće. Sada je Šolc presekao i otpustio Lindnera uz prilično teške reči. Na to su liberali povukli svoje ministre iz vlade i jasno je da vlada pada“, ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, sada je u pitanju taktiziranje klada da se održe izbori.

„Ovim strankama ne odgovara da to bude što pre zbog toga što su užasni u ispitivanjima javnog mnjenja. Ovo je najmanje omiljena nemačka vlada u istoriji“, kaže naš sagovornik.

Kako dodaje, zato je Šolc najavio da će postaviti pitanje poverenja vladi tek sredinom januara, ne bi li se izbori održali do kraja marta.

„To bi značilo da su izbori samo šest meseci ranije, jer su redovni trebali da budu u septembru“, primećuje on.

S druge strane, dodaje Rujević, opozicija će insistirati da se odmah postavi pitanje poverenja Šolcu i da izbori budu odmah u januaru.

To, kako ukazuje, ide na ruku celoj opoziciji „jer su svi ojačali od kada je ova tročlana koalicija na vlasti“.

„Ali najviše bi išlo na ruku demohrišćanima (CDU), koji su po ispitivanjima javnog mnjenja daleko najjača stranka. Što se mene tiče, nema nikakve sumnje da iko drugi bude sledeći kancelar osim lidera demohrićšana Fridriha Merca“, ukazuje Rujević.

On podseća da su oni njega već odabrali za kandidata i sada je, kaže, ispalo mudro što su tako rano odabrali svog kandidata.

Rujević podseća takođe da je Merc dugo radio u investicionom fondu Black Rock, da je multimilioner, prijatelj krupnog kapitala, tvrdo konzervativan, neko ko se protivi migracijama, i koji je neka vrsta antipoda Angele Merkel.

„Njegove velike rivalke u toj stranci, koja ga je praktično najurila. On će, po mom sudu biti sledeći kancelar. Samo je pitanje u kojoj koaliciji, pošto je jasno da oni ne mogu sami da osvoje 50 odsto glasova“, uočava Rujević.

Danasov sagovornik pretpostavlja da je nada Olafa Šolca da njegove socijaldemokrate mogu nekako da se oporave možda upravo izbacivanjem libarala, „ali da i liberali polažu nade u prelazak cenzusa“.

„Sve to iz prikrajka vreba i Alternativa za Nemačku (AfD) ali i nova Stranka Sara Vagenkneht. Njima prognoziram odličan rezultat kada god da se izbori održe, ali teško da zamislivo je da će postati deo vlasti“, kaže Rujević.

Prema njegovim rečima, veliki su izgledi da će demohrišćani probati da privole secijaldemokrate „da opet budu njihov mlađi partner“.

„Ali kakvu to perspektivu ostavlja toj ranjenoj i posrnuloj, sve više besmislenoj stranci, kakve su socijaldemokrate, to ćemo videti“, zaključuje Rujević.