Nemci Gorbačovu duguju spomenik

Dont, koji je živeo u nekadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR), u vreme pada Berlinskog zida bio je student.

„Kada su nam profesori na univerzitetu potvrdili da su granice otvorene, znali smo da je komunizmu kraj“, kazao je Dont i dodao da građani DDR-a tada nisu razmišljali o integraciji u zapadni svet, već su „jednostavno želeli da žive u slobodi“. Studentima koji su prisustvovali konferenciji koju je organizovalo predstavništvo Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji, Dont je kazao da takođe moraju da se bore za svoju slobodu.

Govoreći o demokratiji, kazao je da za nju nisu neophodni samo ustav, pravna država i parlament, već pre svega duh koji stoji iza nje, njeno funkcionisanje u praksi i postojanje „u glavama i srcima“.

Pad Berlinskog zida bio je događaj koji je trajno promenio ceo svet, rekla je profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović. Ona je istakla da bipolarni svet koji je nestao pre tridesetak godina nije bio skorašnja pojava, već je nastao 1879, kada su sklopile pakt Nemačka i Austro-Ugarska.

U poređenju sa današnjim vremenom, koje opisuje i kao period dugih ratova, Hladni rat mogao bi izgledati kao doba uređenog poretka.

Da li je Berlinski zid pao ili je bio srušen, pitanje je koje je postavio profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Ivo Visković, i sam dao pozitivan odgovor.

Visković je podsetio na značajnu ulogu koju je u ujedinjenju Nemačke odigrao predsednik Sovjetskog Saveza. „Nemci imaju razloga da Gorbačovu (Mihailu) podignu veliki, veliki spomenik“, rekao je Visković.

Nemačka je svesna, smatra Visković, da je preambiciozno težiti stalnom mestu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, imajući u vidu njenu prošlost. On je rekao da nestabilna Evropa apsolutno ne odgovara Nemačkoj jer bi, pored ostalog, vodila smanjenju izvoza, i procenio da populizam u Nemačkoj neće imati uspeha koliko ga ima u drugim zemljama.

SFR Jugoslavija je bila kolateralna šteta kraja Hladnog rata, a do tada je bila njegov najveći profiter, rekao je profesor FPN Jovan Teokarević.

Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, izrazio je pesimizam u vezi s budućnosti Evrope, kazavši da su promene koje su se dogodile pre 30 godina bile revolucija izneverenih nada i da su se veliki potencijali pretvorili u velika razočaranja. Trkulja je, podsetivši na misao Jirgena Habermasa o „negativno zaposednutoj budućnosti“, kazao da „srećom“ ne pripada generaciji koja će tu budućnost dočekati.