Gardijan: Nemci gube strpljenje sa Olafom Šolcom

Šolca, čija je liberalno-leva “semafor“ koalicija položila zakletvu pre manje od dva meseca, kritikovali su ne samo Kijev već i druge prestonice Istočne i Centralne Evrope zbog toga što se drži restriktivnog stava svoje države o izvozu oružja u krizne regione i uzdržava se od eventualnih sankcija koje bi mogle biti nametnute Rusiji u slučaju nove invazije na Ukrajinu.

Ove nedelje, Šolc je, podseća britanski dnevnik, takođe morao da se suoči sa sličnim kritikama u Berlinu. Na pitanje voditelja emisije u sredu uveče na nemačkoj televiziji  kakav je osećaj kada saveznici stav Nemačke klasifikuju kao nepouzdan socijaldemokratski političar je negirao da je to slučaj.

Voditelj ga je prekinuo, ističući da je čak i njegov ambasador u Vašingtonu u memorandumu koji je procureo upozorio – „Nemačka, imamo problem“.

“Dok se Angela Merkel retko isticala kao govornik ili retoričar Šolc deluje kao da želi da je nadmaši u umetnosti nečujnosti“, piše nedeljnik Špigl, opisujući nastup njenog naslednika u poslednjih nekoliko nedelja kao “skoro nevidljiv, nečujan“.

Istraživanje Infratest Dimap objavljeno danas pokazuje  da je podrška Šolcovom SPD-u pala na 22 odsto, dok ih je konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pretekla  sa 27 odsto. Njegov lični rejting opao je za 17 odsto u istoj anketi.

Jedan od faktora koji je posebno ugrozio autoritet kancelara jeste ponašanje njegovog poslednjeg prethodnika sa levog centra u kancelariji i  bivšeg šefa – Gerharda Šredera, koji nastavlja da komentariše globalna pitanja u ulozi predsednika upravnih odbora kompanija Severni tok 2 ruskog naftnog giganta Rosnjefta.

U televizijskom intervjuu, Šolc je pozvan da pojasni da li je ili ne prihvatio savet bivšeg kancelara koji je postao lobista. „Ako dobro razumem ustav Savezne Republike Nemačke, postoji samo jedan kancelar i to sam ja“, rekao je Šolc sa karakterističnim potcenjivanjem, ukazuje Gardijan.

Još jedan faktor koji može objasniti paralizu nemačkog lidera je to što se on služi često kontradiktornim stavovima nemačke javnosti o Rusiji.

Nemci tradicionalno identifikuju SAD kao svog najvažnijeg partnera – istraživanje Fondacije Korber iz novembra 2021. pokazalo je da se ponovo oživljava vera u transatlantske odnose nakon izbora američkog predsednika Džoa Bajdena. Manje od 5 odsto ispitanika veruje da je Rusija važan partner.

Ali u celini nemačka javnost ne doživljava ni Rusiju Vladimira Putina kao direktnu pretnju. Ista anketa, sprovedena pre gomilanja ruskih trupa na ukrajinskoj granici pokazala je da je samo 16 odsto Nemaca identifikovalo Rusiju kao pretnju nemačkim vrednostima. Više od 80 odsto je reklo da zemlja predstavlja manju pretnju ili da uopšte nije pretnja.

Što se tiče Ukrajine i moguće nove ruske invazije, nemački pragmatizam nije samo partijsko-politički kompromis: anketa javnosti koju je sproveo Infratest Dimap pokazala je jasnu većinu da NATO treba da da bezbednosne garancije Rusiji, pa čak i neznatnu većinu protiv ekonomskih sankcija.

Ograničavanje izvoza oružja u krizne regione u principu ne samo da podržava gotovo svaka stranka u Bundestagu – od krajnje desničarske Alternative za Nemačku do levičarske Die Linke (Leva stranka) – već i većina biračkog tela od 71 odsto.

Ovakve tendencije su još izraženije kod starijih generacija i onih koji žive u istočnim regionima zemlje. Istraživanje koje je sprovela anketa Forsa objavljeno ove nedelje pokazalo je da 43 odsto onih koji žive u bivšim državama socijalističke Istočne Nemačke smatra da su SAD odgovorne za intenziviranje sukoba u istočnoj Ukrajini, dok samo 32 odsto krivi Rusiju.

U zapadnoj Nemačkoj, 52 odsto smatra Rusiju odgovornom, a samo 17 odsto je reklo da je problem u SAD.

Održavanje tako različitih stavova je poseban problem za Šolca i njegovu stranku: SPD trenutno vlada u svih pet država bivšeg istočnog bloka, čiji premijeri imaju uticaj preko Bundesrata, gornjeg doma nemačkog parlamenta.

Jedna od ovih država, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, u kojoj je SPD dobio direktne mandate na prošlogodišnjim izborima, takođe je mesto gde gasovod Severni tok 2 stiže iz Rusije. Završeni, ali neodobreni infrastrukturni projekat, kritikovan od većine Evrope zbog toga jača zavisnost Nemačke od ruskog gasa, veoma je popularan među lokalnim stanovništvom i podržan od strane socijaldemokratskih političara u regionu.

Međutim, Šolcova nečujnost neće zadovoljiti ove glasače, smatra Lijana Fiks, ekspert za Rusiju iz Korber fondacije i stalni saradnik u nemačkom Maršalovom fondu.

„Ono što smo uvek iznova otkrili kada smo anketirali nemačku javnost o stavovima prema Rusiji jeste da je nezavisnost važna: ljudi ne vole osećaj da ih nagovaraju na nešto“, kazala je Fiks za Gardijan.

Međutim, Šolcova nečujnost neće zadovoljiti ove glasače, smatra Lijana Fiks, ekspert za Rusiju iz Korber fondacije i stalni saradnik u nemačkom Maršalovom fondu.

„Ono što smo uvek iznova otkrili kada smo anketirali nemačku javnost o stavovima prema Rusiji jeste da je nezavisnost važna: ljudi ne vole osećaj da ih nagovaraju na nešto“, kazala je Fiks za Gardijan.

„Nemački birači možda ne žele da njihova država isporučuje oružje, ali žele da njihov lider bude vidljiv u diplomatskim naporima. A to je nešto što bi trebalo da bude na dohvat ruke Šolca”.